Odgovaraće svi za ono što (ni)su radili

Među novim licima u Parlamentu Srbije je prof. dr. Miroslav Andrić, koji se nalazi na 66. mjestu Studentske liste – studenti pobeđuju. Andrić je oralni hirurg na Klinici za oralnu hirurgiju u Beogradu i redovni profesor oralne hirurgije na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. U razgovoru za Oslobođenje govori o planovima Studentske liste nakon izborne pobjede, formiranju nove vlasti u Srbiji, odnosima s Bosnom i Hercegovinom...

Studentska lista je nakon izbora najavila brze promjene u državnim institucijama. Šta je, po Vašem mišljenju, prvi potez koji nova vlast mora napraviti da bi građani osjetili da se sistem zaista mijenja i što će demantovati narativ koji bivša vlast trenutno propagira?

- Nas sada očekuje konstituisanje organa vlasti. Sledeće nedelje je zakazana konstitutivna sednica Narodne skupštine, na kojoj treba da budu izabrani predsednik, potpredsednici i svi organi NS-a, kako je to propisano. Nakon toga sledi imenovanje mandatara i izbor nove vlade. Nakon toga ćemo biti mi u poziciji da možemo operativno da postupamo i da započnemo one korake koji su planirani na ostvarenju studentskog programa.

Smanjenje pritiska

Prva stvar, po mom uverenju dubokom, koja mora da se uradi je da sagledamo u kakvoj situaciji se mi kao društvo i kao država nalazimo, pre svega finansijski, u pogledu obaveza koje smo preuzeli prema stranim partnerima. Dakle, da vidimo kome smo dužni, koliko smo dužni, kakvo je zaista stanje državnih finansija, i da to građanima jasno saopštimo - da znamo koja je to polazna tačka sa koje krećemo u obnovu našeg društva, jer ovo o čemu mi pričamo, zaista je jedna temeljna obnova društva koje je dugo funkcionisalo na principima nedemokratičnosti i manipulacije. Tako da nas tu čeka zaista ogroman posao.

Govori se o odgovornosti ljudi koji su prethodnih godina bili dio vlasti, kao i o provjeri rada institucija i mogućoj lustraciji. Gdje za Vas završava politička, a počinje krivična odgovornost?

- Mi smo građanima obećali da će postojati i politička i krivična odgovornost, dakle, odgovornost pred zakonom. Što se tiče krivičnih postupaka i odgovornosti, to je apsolutno na onim organima koji su nadležni da to sprovode, dakle, tužilaštva i sudovi, sudska grana vlasti. Mi ne želimo da upadnemo u zamku da se ponašamo kao prethodna vlast i da pokušavamo političkim pritiscima da navedemo tužilaštvo i sud da postupaju na određeni način.

Svedoci smo da se puno toga već pokrenulo ove prethodne, praktično, dve nedelje, i to jeste rezultat smanjenja tog užasnog političkog pritiska koji je bio usmeren ka tužilaštvu i ka sudstvu. Međutim, to nije dovoljno, to je daleko od dovoljnog. Mi očekujemo temeljne postupke koji će rezultirati odgovornošću ljudi koji su, ne samo finansijski kroz koruptivne poslove, uništavali ovu zemlju, nego tu postoji jedan drugi aspekt, a to je urušavanje sistema državnog uređenja, praktično, jer smo mi došli do toga da se izgubila granica između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, da je bio jako veliki pritisak od izvršne vlasti na sve druge organe, tako da i za to treba da postoji određena vrsta odgovornosti. Prema tome, tamo gde postoje elementi za krivična dela, odgovaraće svi po tome šta su ili nisu uradili u tom smislu. Međutim, drugi deo tog problema je ponašanje koje možda ne predstavlja krivično delo u nekom užem smislu, ali jeste zloupotreba funkcije, položaja u nekom preduzeću i resursa javnih za promociju jedne političke stranke, odnosno SNS-a.

Treći aspekt: mora da postoji odgovornost ljudi koji su radili u medijima, koji su na najgrublji način prekršili sve medijske standarde, etičke i profesionalne, i oni takođe moraju da odgovaraju za širenje mržnje, za maltretiranje ljudi, blaćenje i sve ono što smo imali prilike da vidimo u prošlosti.

Iako se ovih dana mnogo govori o tome da novu vlast treba ostaviti da na miru uređuje sistem, mnogo građana naše zemlje se nada da će imovina biti oduzeta i promijenjen narativ prema bh. političarima koji su bili u sprezi sa Vučićevom vlašću. Jesu li te nade uzaludne?

- Znate kako, mi u svemu moramo postupati strogo po zakonu. Prema tome, ne može se nikome oduzeti imovina tek tako. Ako se utvrdi da je neka imovina stečena izvršenjem krivičnog dela i da su ti ljudi odgovorni pred pravosuđem Srbije za to što su uradili, oduzimanje nelegalno stečene imovine je jedna od prvih stvari koje smo mi obećali građanima. Tako da tu neće biti izuzetaka u odnosu na to da li neko živi sa, ajde, kako se ono kaže, sa jedne ili druge strane Drine. Prema tome, oni pojedinci koji su državljani Srbije, koji su odgovorni pred našim organima i koji su počinili krivična dela za koja naši organi mogu da ih gone, svakako će odgovarati. To je svakako, da ponovim još jedanput, nešto što smo mi građanima obećali, da će nelegalno stečena imovina biti oduzeta.

Studentska lista je nastala iz studentskog pokreta, a sada treba preuzeti dio odgovornosti za upravljanje državom. Kako ćete spriječiti da se taj pokret pretvori u klasičnu političku strukturu protiv koje se upravo borio?

- Mi ne možemo da se pretvorimo u klasičnu političku strukturu, jer način na koji smo nastali je takav da praktično takva mogućnost ne postoji. Kandidati Studentske liste birani su od studentskog pokreta kroz jedan dosta dugotrajan i detaljan proces. Mi verujemo da je to bio najbolji način da se dođe do te liste kandidata, i naše delovanje će se nastaviti u saradnji sa Studentskim pokretom. Dakle, Studentski pokret neće nestati. To jeste sada jedno veliko pitanje koje će se, prosto, postupno kroz dane i mesece koji dolaze rešavati: kako se ta transformacija iz jednog pokreta koji se bori da ostvari promenu sistema odvija u smislu da sada to postaje neki pokret koji treba tu promenu zaista i da realizuje.

Na neki način, to jeste nešto što je politički presedan. Mislim da nema baš gotovih odgovora na ta pitanja, ali činjenica je da ljudi koji su izabrani na Studentskoj listi, da je njihov način razmišljanja i opredeljenja sa kojima su prihvatili uopšte da budu kandidati na Studentskoj listi takav da ne postanu dio nekog rigidnog birokratskog političkog sistema koji je odvojen od građana.

Ja u tome vidim neku garanciju da ćemo mi uspeti da ostvarimo ono što smo obećali.

Kakav će biti odnos buduće vlasti prema Evropskoj uniji? Da li je članstvo u EU strateški cilj Srbije ili, prije svega, sredstvo za uspostavljanje vladavine prava i uređenih institucija?

- Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU. Pregovarački proces se vodi. U prethodnim godinama on je praktično bio u blokadi. To je posledica toga što SNS zapravo i nije imao realan interes da se Srbija približava EU. To je bilo nešto deklarativno i možda povezano sa nekim potencijalnim finansijskim benefitima tokom tog procesa pristupanja, ali realno političko opredjeljenje apsolutno nije postojalo. To je nešto što je sasvim jasno i evropskim partnerima. Nova vlada neće prekidati pregovarački proces. Kroz taj pregovarački proces mi unapređujemo svoje zakonodavstvo, što je jedna od stvari koja je sigurno korisna za građane.

Ali ono što je važnije, mislim da se naglasi, vrijednosti koje Studentski pokret zagovara, a to su vladavina prava, funkcionisanje institucija, slobodni mediji i tako dalje, to su sve temeljne vrednosti EU. I mislim da se mi tu nalazimo na jednom, praktično, zajedničkom putu, da smo nekako prirodno saveznici u toj transformaciji srpskog društva ka nekom uređenijem i funkcionalnijem sistemu. Da li će Srbija postati ili neće postati, na kraju krajeva, članica EU, to je politička odluka. O tome će morati da odluče građani Srbije u trenutku kada to realno dođe na dnevni red.

Najbolja odluka

Međutim, i to je bitno naglasiti: kada to pitanje bude postavljeno i kada građani budu trebali na nekom referendumu da se opredele da li ćemo biti ili nećemo biti članica EU, u tom trenutku atmosfera u društvu mora da bude mnogo drugačija nego što je bila do sada. Moramo imati slobodne medije, moramo imati uslove za jedan demokratski i tolerantan razgovor između ljudi koji različito misle, i onda će građani da odluče. Uopšte ne sumnjam u to da će ljudi pod takvim okolnostima moći da donesu najbolju odluku.

Je li rano za priču o personalnim rješenjima? Gospodina Saičića mnogi vide kao predsjednika Srbije, gospodina Šoškića kao premijera, prof. Bakića ministra unutrašnjih poslova...?

- Rekao bih da je prerano. U pokretu postoji jedan definisan proces kako se imenuju kandidati za određene pozicije. Taj proces se odvija na nivou samog Studentskog pokreta, na nivou kandidata, i onda zajednički u komunikaciji između studenata i kandidata Studentske liste to sve ide odlično. Mi za svaku od tih pozicija imamo po nekoliko odličnih kandidata i, praktično, kada bude trenutak da se njihova imena saopšte, ona će biti saopštena. Slično kao što je bilo i sa samim spiskom kandidata na Studentskoj listi. Mi smo spremni da kandidujemo ljude za najodgovornije funkcije, ali konkretna imena sad jednostavno ne bi bilo korektno da iznosim, jer to nije nešto što je još uvek definisano u Studentskom pokretu.

Studentskoj listi bilo je zabranjeno održavanje skupova u Republici Srpskoj. Kako ste Vi doživjeli tu odluku?

- Doživeo sam je kao još jednu u nizu opstrukcija sa kojima smo se suočavali, nedemokratskih postupanja. Za mene lično nije bila iznenađenje. Žao mi je što građani Bosne i Hercegovine koji su imali želju da upoznaju studente i da porazgovaraju sa njima, što im je to uskraćivano i otežavano. Ali i tu smo prepreku prebrodili. Nije mi bila iznenađujuća takva odluka. Videli smo da su vlasti sklone da naprave neke velike preokrete u svom ponašanju - da se danas ponašaju na jedan način, sutra na drugi. To nije način na koji se izgrađuju političko poverenje i partnerski odnos, ali mi na to ne možemo da utičemo.

Dnevnik možete gledati na O kanalu u 18:20, ili na oficijelnom youtube kanalu.