Umjetnost koja putuje, Muhamed Smakić i Novi Pazar kroz objektiv

Muhamed Smakić, fotograf iz Novog Pazara, prepoznao je u svom gradu neiscrpan prostor za inspiraciju. Kroz objektiv bilježi njegove ulice, detalje i atmosferu, a fotografije potom oblikuje u razglednice koje posjetiocima približavaju duh mjesta, dok lokalnim stanovnicima nude priliku da poznato okruženje sagledaju iz drugačije perspektive.

Svoju fotografiju Smakić dodatno razvija kroz dizajn razglednica koje na sebi svojstven način predstavljaju Novi Pazar. Nazvao ih je „Novi Pazar za ponijeti“, a njihova vrijednost nadilazi turistički suvenir, one postaju mali formati ispunjeni uspomenama, emocijama i vezanošću za grad.

"Novi Pazar za poneti"

Poseban pečat razglednicama daje dizajn koji Smakić sam kreira. Umjetničkim intervencijama fotografije koje bi na prvi pogled mogle djelovati kao tipični prikazi grada pretvara u autorska djela koja uspostavljaju komunikaciju s publikom i prenose šarm Novog Pazara iz perspektive onih koji ga najbolje poznaju.

U razgovoru za Oslobođenje.ba Smakić govori o inspiraciji koju pronalazi u rodnom gradu, procesu nastanka razglednica i potrebi da kroz umjetnički izraz promijeni način na koji posmatramo svakodnevne prostore.

Ideja za razglednice „Novi Pazar za ponijeti“ nastala je iz lične potrebe, ali i dugogodišnje fascinacije ovim formatom. Smakić ih godinama sakuplja s putovanja, doživljavajući ih kao male predmete koji čuvaju uspomene i povezuju ljude i mjesta. Kada je shvatio da u rodnom gradu ne može pronaći razglednice kakve bi i sam želio posjedovati, odlučio je preuzeti inicijativu i spojiti fotografiju i dizajn u autorski projekat.

- Ponekad ideje nastanu iz nečega što nam nedostaje. Zašto čekati da neko drugi stvori nešto što mogu i sam? Fotografija i dizajn su moj način da izrazim svoj pogled na svet, a razglednica mi se učinila kao savršen format da taj pogled podelim sa drugima. Nedostatak razglednica možda deluje kao sitnica, ali govori i o tome koliko smo u brzini života izgubili prostor za neke jednostavne, a značajne načine pokazivanja pažnje. Želeo sam da kroz njih prenesem ljubav prema Novom Pazaru, ali i da podstaknem ljude da ih šire dalje, poklanjajući razglednice dragim osobama i podsećajući ih da mislimo jedni na druge, rekao je Smakić za Oslobođenje.ba.

Upravo je odnos prema rodnom gradu postao jedna od ključnih odrednica njegovog rada. Iako u Novom Pazaru živi već dvadeset godina, Smakić kaže da je tek kroz putovanja i susrete s ljudima koji ga prvi put posjećuju počeo drugačije posmatrati sredinu u kojoj je odrastao. Ono što svakodnevno gledamo lako postaje nevidljivo, pa su mu upravo pogledi drugih pomogli da ponovo otkrije detalje koji Novi Pazar čine posebnim.

Umjetničke intervencije

- Odrastao sam u Novom Pazaru i u njemu živim već dvadeset godina. Često putujem i fotografišem, ali kada bih se vraćao kući, kao da više nisam umeo da vidim svoj grad. U svakodnevici sam prestao da primećujem ono što ga čini posebnim. Tek kroz susrete sa ljudima koji ga prvi put posećuju počeo sam da ga otkrivam iz drugačijeg ugla. Zato fotografišem ne samo prepoznatljive simbole i građevine, već i male, svakodnevne prizore koji često ostanu nezapaženi. Voleo bih da oni koji tek dolaze požele da Novi Pazar istraže, a da oni koji ga već poznaju u mojim razglednicama pronađu neku svoju uspomenu. Verujem da isto mesto svakome znači nešto drugačije, jer svako od nas za njega vezuje deo svog života. Možda je moja priča o nekom prizoru potpuno drugačija od vaše, ali upravo u tome vidim lepotu. Ne želim da razglednice ispričaju samo moju priču, već da podstaknu druge da se sete svoje, istakao je Smakić.

Njegove razglednice zato nisu zamišljene samo kao vizuelni zapisi gradskih ulica i prepoznatljivih građevina. Fotografija je polazište, dok dizajn postaje prostor za ličnu interpretaciju i umjetničke intervencije. Smakić istražuje arhitektonske detalje, oblike i motive koji čine vizuelni identitet Novog Pazara, nastojeći da u svakodnevnim prizorima pronađe slojeve značenja koji na prvi pogled mogu ostati skriveni.

- Fotografija beleži ono što vidim, a dizajn mi omogućava da izrazim ono što osećam. Verujem da kreativnost počinje od nečega što nam je blisko, od nečega što nosimo u sebi i što želi da bude viđeno. Zato su moje vizuelne intervencije lični pogled na Novi Pazar, spoj stvarnih prizora i mog unutrašnjeg sveta. U procesu stvaranja istražujem i vizuelni jezik grada. Novi Pazar govori kroz svoju arhitekturu, oblike rešetki na prozorima i detalje starih građevina. Verujem da taj jezik treba razumeti, jer svaki prizor nosi priču koju tek treba otkriti. Kroz dizajn ponekad oživljavam i istorijske trenutke koji više nisu deo naše svakodnevice, vraćajući ih u prostor zajedničkog sećanja. Važno mi je da razglednica ne bude samo prikaz mesta, već susret grada kakav jeste i grada kakvim ga ja doživljavam, kazao je Smakić.

Takav pristup otvara prostor za drugačije razumijevanje grada, ali i za preispitivanje odnosa koji ljudi grade s mjestima u kojima žive ili koja posjećuju. Smakić ne želi nametnuti vlastitu sliku Novog Pazara, već kroz dizajn ponuditi novu perspektivu, ostavljajući publici mogućnost da u njegovim radovima prepozna vlastita iskustva i osjećaje. Za njega je važna upravo ta veza između vizuelnog doživljaja i ličnog značenja koje određeno mjesto dobija kroz život pojedinca.

- Verujem da dizajn ima moć da otkrije ono što je u nekom gradu oduvek postojalo, ali što možda nismo umeli da vidimo ili prepoznamo. Zato mi je važno da kroz svoje razglednice prevedem karakter Novog Pazara u vizuelni jezik koji svako može da doživi na svoj način. Voleo bih da oni koji su ovde odrasli ponovo pronađu lepotu u onome što im je postalo svakodnevno, a da oni koji tek dolaze otkriju grad izvan prvog utiska i u njemu pronađu nešto svoje. Jer pripadati nekom mestu ne znači nužno biti u njemu rođen, već u njemu pronaći deo sebe. Ne želim da svojim razglednicama odredim šta Novi Pazar treba da znači drugima, već da im otvorim prostor da sami otkriju njegovo značenje. Možda je upravo to ono što jedan mali autorski projekat može da promeni: da od grada koji samo posmatramo napravi mesto sa kojim osećamo povezanost, rekao je.

Povratak sporijim oblicima komunikacije

U vremenu u kojem se fotografije dijele u nekoliko sekundi, a poruke putuju bez obzira na udaljenost, razglednica za Smakića ima posebnu vrijednost upravo zbog vremena i pažnje koje zahtijeva. Potrebno je odabrati motiv, napisati nekoliko rečenica i odlučiti kome će biti upućena. Taj jednostavan proces postaje gest pažnje koji digitalna komunikacija ne mora nužno isključiti, ali ga teško može u potpunosti zamijeniti.

- Razglednica zahteva da zastanemo, izaberemo fotografiju, napišemo nekoliko rečenica i odvojimo vreme da je nekome pošaljemo ili lično uručimo. U tome je njena posebnost, u pomisli da je neko, negde na drugom kraju sveta, mislio na nas i poželeo da podeli deo svog iskustva. Ne mislim da papir treba da zameni digitalnu komunikaciju, već da ih treba posmatrati kao dopunu. Fotografiju možemo da podelimo odmah, ali ponekad je lepo nekome poslati nešto što će stići sporije, a ostati mnogo duže. I sam godinama sakupljam razglednice sa putovanja, a neke su mi posebno drage zbog ljudi od kojih sam ih dobio. Zato mi je bilo važno da i Novi Pazar dobije svoje razglednice. Jer lepo je znati da, dok živimo svoje živote na različitim mestima, ipak postojimo u nečijim mislima, istakao je Smakić.

Priča započeta fotografijom

Vrijednost projekta, međutim, ne završava se trenutkom kada razglednica napusti autora i dospije u ruke druge osobe. Smakić posebno raduje kada vidi da ih ljudi poklanjaju i čuvaju, jer tada njegov rad dobija novi život kroz tuđe uspomene i iskustva. Razglednica prestaje biti isključivo njegov autorski izraz i postaje dio nečije lične priče.

- Najlepše mi je kada vidim da ljudi moje razglednice poklanjaju i čuvaju. Tada shvatam da one više nisu samo moj rad, već nešto što zajedno stvaramo. U planu su novi motivi i saradnje i voleo bih da projekat raste, ali da zadrži tu jednostavnu ideju: da delimo delove sebe sa drugima i tako gradimo osećaj bliskosti. Verujem da svi nosimo delove ljudi koje smo sreli i mesta na kojima smo bili. Ja započinjem priču fotografijom i intervencijom, a drugi je nastavljaju svojim porukama. Možda je najlepši deo stvaranja upravo to što nešto naše, kada ga podelimo, postaje zajedničko. Kada kroz razglednicu nastanu nove uspomene, emocije i veze među ljudima, shvatim da njena priča više nije samo moja, već da je zajedno stvaramo, svako na svoj način, zaključio je Smakić za Oslobođenje.ba.

Kroz projekat „Novi Pazar za ponijeti“ Smakić tako ne bilježi samo izgled svog grada nego i načine na koje ga ljudi doživljavaju, pamte i nose sa sobom. Njegove razglednice postaju mali formati susreta između umjetnika i publike, prošlosti i sadašnjosti, poznatog i tek otkrivenog. U vremenu brzih digitalnih tragova, ovaj projekat podsjeća da ponekad upravo mali, fizički predmet može sačuvati ono što je najvažnije, osjećaj da negdje pripadamo i da nas se neko sjetio.