Žene u crnom najavile skup za Srebrenicu, uputile oštre poruke i zahtjeve vlastima Srbije

Povodom 31. godišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom organizuju 10. jula 2026. godine stajanje u crnini i šutnji na Trgu Republike u Beogradu, od 19:30 do 20:30. 

Tom prilikom biće izvedena i scenska akcija "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici" uz podršku umjetničkih kolektiva Škart, i organizacija civilnog društva.

Biće ukopani 11. julaKolona sa tabutima 10 žrtava genocida u Srebrenici krenula iz Visokog prema Potočarima

- Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne i logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. I ovom prilikom podsećamo da je: Država Srbija je presudom Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

U Haškom tribunalu je, van svake sumnje, dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta. 
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 23. maja 2024. godine Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Srbija je glasala protiv, dok su sve zemlje bivše Jugoslavije glasale za Rezoluciju. Rezolucijom je, između ostalog, 11. jul proglašen Međunarodnom danom sećanja na genocid u Srebrenici, a negiranje genocida kvalifikuje se krivičnim delom, navedeno je u saopštenju.

Istaknuto je da, umjesto da odmah usvoji Rezoluciju UN kao izuzetnu moralnu i političku šansu za državu i društvo da skine ljagu sa imena Srbije u regiji i svijetu, srpski režim na čelu sa Aleksandrom Vučićem, nastavlja da vodi besomučnu, brutalnu kampanju protiv Rezolucije, plašeći domaću javnost da se priznavanjem genocida srpski narod proglašava genocidnim.

- Takvim grubim manipulacijama režim i njegovi mediji pokušavaju da ceo narod pretvore u taoce zločinačke politike koju su 90-ih godina prošlog veka vodili Miloševićevi nacionalsocijalisti uz zdušnu podršku Šešeljevih i Vučićevih radikala. Vučić, Dačić, Šešelj, zajedno sa njihovim sledbenicima, koji su direktno učestvovali u genocida u Srebrenici i drugde, i dalje su glavni akteri mašinerije zverstva, zla i zločina od devedesetih pa sve do sada - ruke su im i dalje krvave... Ponavljamo: zaklanjanjem iza srpskog naroda, koji u Rezoluciji UN niko i ne pominje, predstavnici režima prikrivaju ličnu, političku i moralnu odgovornost za svoju sramotnu prošlost aktivnih učesnika zločinačke politike devedesetih godina 20. veka.

U Srbiji je i dalje na delu ne samo kontinuitet poricanja, već i državna politika negiranja genocida: država i dalje štiti i glorifikuje ratne zločince, ponose se zločinima počinjenim u naše ime i zato nema pravde za žrtve, procesuiranje ratnih zločina je praktično obustavljeno. Nažalost, u javnom prostoru preovladava odsustvo saosećanja sa žrtvama genocida jer većinski deo društva slavi ratne zločince i smatra ih herojima, čime je osuđeno je na moralnu propast i krajnje neizvesnu budućnost, naglašeno je.

Žene u crnom iznijele su i svoje zahtjeve:

- Da se prizna genocid u Srebrenici, prvenstveno kao čin poštovanja dostojanstva žrtava, ali i kao šansa za pridruživanje Srbije zajednici demokratskih zemalja Evrope i sveta. Da predsednik i svi drugi predstavnici/e države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini i šire. Da se negiranja genocida i svih zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina kvalifikuje kao krivično delo. Da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Da se uklone murali koji širom Srbije slave ratnog zločinca R. Mladića, osuđenog za genocid u Srebrenici. Da država Srbija prestane sa politikom izazivanja regionalne nestabilnosti mešanjem u unutrašnja pitanja susednih država.

U skladu sa politikom solidarnosti i odgovornosti, Žene u crnom će 11. jula učestvovati u komemoraciji/dženazi u Potočarima/Srebrenica, gdje će, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.