Mali princ u Sarajevu: "Spasiti jednog čovjeka isto je kao spasiti svijet"

Predstava "Mali princ v 2.024" večeras stiže pred sarajevsku publiku u okviru 14. Juventafesta. Nastala je kroz radionice s mladima, inspirisane tragedijom u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu 2023. godine i pitanjem svijeta u kojem djeca danas odrastaju.

Otvaranje JuventafestaJasna Diklić poručila mladima: Okružite se onima koji vas ohrabruju

Kroz razgovore s najmlađima i njihova iskustva, poznata priča o Malom princu dobila je novo, savremeno čitanje. Predstava, koju će večeras u 20 sati u Pozorištu mladih Sarajevo izvesti umjetnici iz Dramskog studija "Petar Pan" iz Kragujevca, otvara pitanja o odrastanju, međuljudskim odnosima, nasilju, ali i svijetu koji im ostaje.

O procesu nastanka predstave, susretu s mladima i onome što su kroz zajednički rad otkrili, razgovarali smo s rediteljem i pedagogom Petrom Lukićem.

- Da budem iskren, bilo je lakše nego što smo mislili. Da li je to na sreću ili nažalost, ostaje da se vidi... Kažem na sreću jer smo lako uspostavili iskren i otvoren odnos, a nažalost jer je to bio balon koji je bio pred pucanjem.

Očigledno je da je mladima danas jako izazovno proživljavati i preživljavati vreme u kojem odrastaju. Mi smo imali jednu olakšavajuću okolnost, da poznajemo decu sa kojom radimo još od malih nogu, pa se negde spontano, tokom godina, stvaralo međusobno poverenje. Neke priče su bile lične, a sa druge strane neke priče su priče iz njihovog okruženja, kojima su oni svedočili. Zaključak je da je rad bio izazovan, produktivan i da nas je još više zbližio, što je najveći benefit ovog procesa, ispričao je Lukić za Oslobodjenje.ba.

U predstavi se, kroz metaforu planeta, postavlja pitanje gdje smo bili, gdje smo danas i kakvu budućnost sebi stvaramo. Koliko su vas odgovori mladih tokom rada iznenadili i jesu li promijenili vaš pogled na probleme s kojima se njihova generacija suočava?

- Naravno da su nas odgovori iznenadili jer smo stekli utisak da su im neka životna iskušenja došla prerano.  Predstava je nastala posle nemilog događaja u školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu koji je prevashodno meni, kao njihovom pedagogu, postavio pitanje "Ɓože, na kakvoj to planeti mi živimo?" Tako da je taj događaj negde bio i okidač za upuštanje u ovaj proces... Odgovori često nisu bili laki za prihvatanje, ali sa druge strane bili su otrežnjujući i upozoravajući, tako da sam imao veliku odgovornost da se njihov glas čuje.

Poseban dio predstave čine lične ispovijesti učesnika. Kako ste pronalazili granicu između onoga što je umjetnički važno podijeliti s publikom i onoga što ipak treba ostati njihovo privatno iskustvo?

- Ovo je možda i najteže pitanje, kako naći pravu meru. Mislim da je "traženje mere" jedan konstantan proces i mi smo je i dalje tražili, posle same premijere, ali smo zaštitili same učesnike predstave time što su pričajući svoje lične priče stvarali tekst za nekog drugog učesnika predstave. Naravno, neke lične priče su ostale nedorečene u tekstualnom smislu, ali interpoliranjem drugih scenskih dešavanja, faktografskim podacima i elementima originalnog teksta te njihove lične priče dobile su, nadamo se, svoju punu dramaturšku formu.

"Mali princ" je priča koju generacije doživljavaju na različite načine. Šta vam je bilo najzanimljivije u tome da poznatu priču prevedete u savremeni kontekst i kroz iskustvo današnjih mladih?

- Bilo mi je zanimljivo kako mladi gledaju danas na likove i situacije u samom romanu "Mali princ", zatim njihovo sazrevanje tokom procesa rada na predstavi i ono najzanimljivije i najvažnije, svedočiti činjenici da nastaju neke bolje, pametnije i otvorenije generacije. Oni su ti koji su i meni pomogli da se promenim i porastem.

Predstava večeras dolazi pred sarajevsku publiku Juventafesta. Šta biste voljeli da gledatelji ponesu sa sobom nakon posljednje scene – pitanje, razgovor ili možda neku vlastitu "planetu" o kojoj ranije nisu razmišljali?

- Sve tri stvari su podjednako važne: pitanje kako bi potražili odgovor u sebi. Razgovor kako bi dobili mogućnost da im se pomogne ili da oni nekome pomognu i svakako "planetu" kako bi shvatili da je svaki čovek svet za sebe.

A spasiti jednog čoveka je isto kao i spasiti svet.