“Borimo se za svaki litar“: Sarajevski bunari na Bačevu na historijskom minimumu

Sastanak je u toku. Nije žučan, ali je poprilično dinamičan. Kroz poluotvorena vrata dolaze komande kao da se ljudi upravo upućuju na front.

“Igmansku vodu prebaci na Mojmilo!”

“Alipašinu pumpu treba ugasiti na 15 minuta dok se napuni bunar. Preusmjerićemo 30 litara sa Igmana na Mojmilo. Alipašino vuče 316, ukoliko damo 15 minuta pauze, napuniće se bunar...”

Dio je ovo atmosfere sa izvorišta Bačevo, sa kojeg se više od 90 posto Sarajeva napaja vodom.

"Budite racionalni"Stanje na izvorištu Bačevo izuzetno teško, ViK se ponovo obratio Sarajlijama

Komande koje odjekuju hodnicima odnose se na prebacivanje dragocjenih količina vode sa jednog rezervoara na drugi.

Sastanak u Dispečerskom centru sarajevskog Vodovoda samo pokazuje koliko je situacija sa vodosnabdijevanjem u glavnom gradu Bosne i Hercegovine ozbiljna.

U trenutku kada se Sarajevo suočava sa sušom, padom pritiska i noćnim obustavama, iz centrale na Bačevu kažu da čine sve kako građani ne bi ostali bez vode.

- Vjerujte mi, borimo se za svaki litar. Presipamo gdje god možemo, govori nam Miralem Jusić, glavni mašinac u Dispečerskom centru, objašnjavajući komande sa početka teksta.

Budući da je zbog dugotrajne suše dotok vode u bunare smanjen za više od polovine, Jusić iskreno polušaljivo kaže:

- Praktično presipamo iz šupljeg u prazno.

Bunari na dva centimetra od havarije

U rezervoaru Bačevo nalaze se dvije vodne komore ukupne zapremine 2.500 kubnih metara, a voda pristiže iz tridesetak bunara čiji je primarni zadatak da ga pune.

Iz ovog rezervoara voda se potom pumpa prema gradu - dva pumpna agregata potiskuju vodu prema Alipašinom Mostu, tri prema Mojmilu i tri prema Igmanu.

Međutim, nivoi vode u većini bunara trenutno su na historijskom minimumu. Jusić nam pokazuje jedan od ključnih bunara koji se nalazi na samo dva centimetra od kritičnog nivoa.

- Ukoliko se nivo spusti na tu kritičnu tačku, pali se alarm i hidrostatička sonda automatski stavlja pumpu van pogona. U takvim uslovima pumpa nema dovoljno vode, radi nepravilno i može doći do teške havarije, pojašnjava Adnan Sadiković, Miralemov kolega iz Dispečerskog centra VIK-a.

Brojke Federalnog hidrometeorološkog zavoda pokazuju koliko je situacija neuobičajena teška.

- Tokom augusta u Sarajevu je po kvadratnom metru palo svega 8,9 litara kiše. Samo je 2012. godine bilo gore, a tada su bile one famozne redukcije. Stvarno je teško, kazao nam je Dani Ajanović, PR kompanije Vodovod i Kanalizacija.

Zašto nema pritiska na višim spratovima?

U Vodovodu kažu da u ovim okolnostima ne žele govoriti ni o najboljim ni o najgorim scenarijima. Zvanično tvrde da klasičnih redukcija nema, iako mnoga sarajevska naselja tokom noći, posebno viši spratovi i padinska područja, ostaju bez vode.

– Imamo izuzetno mali dotok i u fazi smo kada moramo štedjeti. Ne uvodimo klasične redukcije, ali se prestane pumpati i ukine se pritisak. To moramo raditi da bismo kupili vrijeme dok se bunari ne napune. Spuštanjem pritiska osiguravamo dodatne količine vode koje održavaju sistem stabilnim, objašnjava Jusić.

Niko ne želi prejudicirati koliko bi ovakvo stanje moglo potrajati. Kao i svi građani, i radnici na Bačevu nadaju se kiši.

Dok obilazimo pogone, u zraku se osjeća napetost.

- Mi gledamo u nebo, a nebo gleda u nas, komentarišu radnici, od kojih se neki u šali, ali i s ozbiljnom zabrinutošću, prisjećaju i običaja i prizivanja padavina i  kišnih dova.

Ali, ni prve kapi neće donijeti brzi spas. Potrebno je vrijeme da padavine prodru u podzemne akumulacije.

- Kiša bi trebala barem sedmicu konstantno padati da bi se situacija u podzemlju značajnije popravila, ističe Miralem Jusić.

U Dispečerskom centru sarajevskog Vodovoda priznaju da u ovim trenucima ne stižu razmišljati o dugoročnim strategijama - novim izvorištima, rekonstrukciji dotrajale mreže kroz koju se gube ogromne količine vode, neplatišama ili sistemskim investicijama.

To su stvari na koje trenutno ne mogu uticati.

– Mi se brinemo za operativne stvari: da građani danas imaju vodu. Sada je, nažalost, sve što možemo učiniti to da gledamo u nebo kako bi se situacija što prije normalizovala, zaključuje Jusić.