Mrdalj: U slučaju da Vučić zadrži odanost vojske i policije, ući ćemo u pravu diktaturu

Studentski protesti u Srbiji počeli su 2024. nedugo nakon urušavanja nadstrešnice na Željezničkoj stanici u Novom Sadu pri čemu je smrtno stradalo 16 ljudi. Kako bi odali počast poginulima, studenti i profesori Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu okupili su se u neposrednoj blizini fakulteta na skupu koji je bio unaprijed najavljen. Tu je organizovana grupa ljudi napala studente i profesore, a dvoje studenata je lakše povrijeđeno. 

Nekoliko dana kasnije, kao odgovor na ovaj incident, studenti Fakulteta dramskih umetnosti stupaju u blokadu fakulteta kao rezultat nereagovanja policije i tužilaštva. U blokadu su uskoro stupili Filozofski, Filološki, Hemijski i Matematički fakultet u Beogradu. Do danas je više od 60 fakulteta i visokih škola širom Srbije u blokadi. Uz veliku podršku i odobravanje naroda, protesti su se ubrzo proširili i izvan Beograda gdje su građani pozivali na istragu i utvrđivanje odgovornosti za tragediju u Novom Sadu. 

Fizički sudar

Međutim, nisu svi stali uz studente u blokadi. Podržan od vlasti, ubrzo je formiran pokret "studenti koji žele da uče" ili kako ih sada nazivaju, "Ćaci". Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je izjavio kako je na protestima angažovano više policajaca nego “onih koji su bili angažovani u maltretiranju građane”. Među kritikama upućenim studentima ističe se neorganizovanost pokreta, nejasno artikulisani zahtjevi te politička pozadina ovog pokreta. O kritikama upućenim studentima, ali i širem utjecaju protesta, razgovarali smo s docentom političkih nauka na Univerzitetu Union - Nikola Tesla u Beogradu Mladenom Mrdaljem, koji ističe da je studentski pokret pokazao, kako kaže, maštovitost i žilavost, ali i sposobnost da postane ono sto je upravo Vučiću sve ove godine donosilo prednost, odnosno mogućnost da privuče podršku raznih ideoloških pravaca.

- U početku su studenti imali nekoliko zahteva upućenih nadležnim organima od kojih se očekivalo kažnjavanje čitavog lanca odgovornih za tragediju u Novom Sadu. Kako vlast to nije bila spremna da ispuni, studenti su stvari uprostili - vlast koja nije odgovorna mora biti smenjena na izborima. Sada se sva politika u Srbiji svodi na pripreme za prve sledeće izbore. To neće biti samo izborni sudar, već i fizički sudar, kazao je Mrdalj za Oslobodjenje.ba.

Govoreći o mogućim promjenama, Mrdalj ističe da su one ostvarive samo ukoliko studentska lista osvoji većinu na predstojećim izborima te ukoliko ostanu disciplinovani u provođenju studentskog programa koji će pogoditi sistemske izvore korupcije.

- Čak i ukoliko se ispuni samo prvi uslov, da studentska lista “samo” osvoji većinu (makar i u savezu sa anti-Vučićevskom opozicijom), to će srpskom društvu dati predah od poltičkog monopola kojim je Vučić urušavao život građana. Da li će se u tom predahu naći novi put i nove šanse za oporavak, ili ćemo se vratiti u isto vrzino kolo vraćanja u diktatorske tendencije, sada je manje bitno pitanje. Bitna je nova šansa, smatra naš sagovornik.

S druge strane, dio javnosti primjećuje da se unutar protesta povremeno pojavljuju poruke i simboli povezani s nacionalističkim narativima. U tom kontekstu, postavlja se pitanje kakvu Srbiju studenti zapravo žele graditi i koliko je njihova vizija budućnosti jasno profilisana.

Profesor Mrdalj ističe da studenti nekada zaista potežu nacionalističku retoriku jer je ona, kako kaže, veliki štit od Vučićevih pokušaja da studente okleveta kao strane špijune, izdajnike, naivne mlade ljude izmanipulisane od hrvatskih tajnih službi ili Bruxellesa.

- Igra se bez rukavica i nema milosti. Sa druge strane, nije iznenađujuće da društva koja nose ožiljke iz sukoba sa Srbima ne vide razliku između srpske nacionalne kulture i srpskog nacionalizma, pa stoga svaka šajkača podseća na četnike, a svako pominjanje Kosova podseća na vređanje Bošnjaka turskim imenom. Iako razumljivo, to je površno i pogrešno. Studentski pokret, kao i većina ljudi koji ih podržavaju, su posebno ponosni na to što su se bošnjački studenti u Srbiji ponosno priključili pokretu ne žrtvujući ništa od svog identiteta i političkih stavova. To je možda i nešto što najviše smeta krugovima koji bi voleli da se srpsko-bošnjački odnosi zacementiraju u neprijateljstvu, jer je studentski pokret pokazao da u istom frontu za demokratiju mogu biti studenti koji se spore da li je u Srebrenici bio genocid, koji se spore da li Kosovo treba priznati kao nezavisno, koji se spore da li Srbija treba težiti EU, itd. Ali se ne spore da li mediji trebaju biti slobodni, izbori pošteni, a ljudska i manjinska prava poštovana, istakao je. 

Naš sagovornik, također, smatra da je studentski pokret duboko potresao vlast. Kao jedan od indikatora ovoga Mrdalj ističe stegu nad medijima, koja se postepeno pojačava te navodi da je u toku ofanziva gašenja preostalih televizija koje nisu pod njihovom kontrolom (N1, Nova S).

- Promene kojima se nadamo su mirna smena vlasti. Promene koje su izgledne su fizički sukobi oko prvih sledećih izbora na državnom nivou. Ukoliko to budu samo predsednički izbori na proleće 2027, moguće je da Vučić izgubi te izbore jer on ne može po ustavu biti kandidat, a bilo ko drugi ne može pobediti u prvom krugu, pojasnio je Mrdalj. 

Sukob jedan na jedan

Naš sagovornik navodi da to znači da će se svi ujediniti oko opozicionog (studentskog) kandidata.

- Biće sukob jedan na jedan. Ukoliko Vučić pokuša da pokrade te izbore, lako mogu izbiti ogromni nemiri. U tom slučaju ili Vučić popušta i zadržava skupštinsku većinu do kraja 2027. ili ne popušta i onda odlučuje sila, tj. na čiju stranu stane vojska. U slučaju da Vučić zadrži odanost vojske i policije, ući ćemo u pravu diktaturu, jer će izborno nasilje biti ubedljiv izgovor za vanredne mere ili zakonske mere kojima će vlast preuzeti kontrolu nad opozicijom. Na primer, da vlast određuje ko se uopšte može kandidovati na budućim izborima, a sve pod izgovorom da se “nasilnicima” ne sme dozvoliti da se kandiduju, upozorio je Mrdalj. 

Ukoliko se izbori održe, najveći izazov će, prema njegovim riječima, biti da smjena vlasti prođe mirno, odnosno da narodni poslanici izabrani sa studentske liste ostanu vjerni programu reformi.

Osvrćući se na percepciju studentskog pokreta prema historiji i suočavanju s prošlošću, Mrdalj ističe da je za većinu studenata prošlost upravo to.

- Svet u kome su srpski studenti odrasli je svet u kome oni bez viza odlaze u Evropu i Ameriku i tamo nalaze i poneke stvari koje im se ne sviđaju. Za moju generaciju Zapad je bio izvor straha i teškog kolektivnog kažnjavanja. Današnji studenti, prosto rečeno, nemaju te komplekse, smatra on.

Rušenje diktatorskog režima

S druge strane, Mrdalj navodi da ukoliko govorimo načelno o potrebi suočavanja s prošlošću, onda, kako kaže, moramo shvatiti da studenti generalno slabo poznaju prošlost. 

- Na primer, nigde ne postoji muzej genocida nad Srbima u NDH. Ja se pitam koliko studenata u Srbiji zbilja zna ko je bio Ante Pavelić. Naprosto, želim da podvučem da je suočavanje sa prošlošću jedan zahtev koji je legitiman, koji može ići i koji treba da ide u više pravaca, jasan je on.

Ipak, naglašava da je u ovom trenutku najpreče rušenje Vučićevog, kako navodi, diktatorskog režima, dok je suočavanje s prošlošću nužno samo u onoj mjeri u kojoj se izbjegavaju zamke tog istog režima, odnosno sijanje razdora između Srba, ali i između Srba i Bošnjaka te Srba i Evropske unije.