Stanivuković za zločinca Mladića traži dan žalosti u „svim srpskim zemljama“

Gradonačelnik Banje Luke Draško Stanivuković najavio je da će prisustvovati sahrani Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid, zločine protiv čovječnosti i ratne zločine.

Stanivuković je istovremeno rekao da bi volio da dan Mladićevog ukopa bude proglašen danom žalosti, navodeći da bi takva odluka trebala biti donesena u, kako je rekao, „svim srpskim zemljama“.

Odbacio je tvrdnje da svojim izjavama veliča Mladića.

„A prije svega, kako bezobrazan termin, kakvo veličanje? A šta im to znači veličanje? Mi smo samo rekli ono što je istina. Da je bio general koji nije birao svoj poziv, nego je u najgora vremena taj poziv izabrao njega da brani našu otadžbinu i našu zemlju“, rekao je Stanivuković za Blic.

„Bit ćemo na sahrani, logično“

Stanivuković je ponovio da će otići na Mladićevu sahranu te poručio da ne smatra spornim to što želi prisustvovati njegovom ukopu.

„Zbog toga što smo izjavili saučešće, zbog toga što smo rekli: da, bit ćemo na sahrani, logično da ćemo biti. I poštujemo žrtvu koja je dana svakog vojnika i svakog generala, mi to poštujemo. I zbog toga nas neko procesuira. Vidite, neću se ni počešati zbog toga. Ali ono što znam da je istina, istina je“, rekao je.

Stanivukovićevo predstavljanje Mladića prvenstveno kroz ulogu generala i tvrdnju da je „branio otadžbinu“ stoji u potpunoj suprotnosti s utvrđenim činjenicama iz pravosnažnih presuda međunarodnih sudova.

Mladić je pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove pravosnažno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, prisilno premještanje stanovništva, terorisanje civila u Sarajevu i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce.

Posebno kontroverznim može se smatrati Stanivukovićevo zalaganje da se dan ukopa osobe pravosnažno osuđene za genocid proglasi danom žalosti.

Takve izjave i odnos prema pravosnažno osuđenim ratnim zločincima godinama izazivaju snažne reakcije u Bosni i Hercegovini, posebno među porodicama žrtava i preživjelima ratnih zločina.

Veličanje ili glorifikacija osoba osuđenih za najteže ratne zločine dodatno produbljuje društvene podjele i otežava proces suočavanja s prošlošću, pomirenja i izgradnje povjerenja u Bosni i Hercegovini.