EU traži kandidata za visokog predstavnika u BiH koji će biti prihvatljiv svima

Evropska unija radi na tome da funkciju visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, nakon odlaska Christiana Schmidta, preuzme evropski kandidat koji će biti prihvatljiv svima, izjavila je visoka predstavnica Evropske unije za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Kaja Kallas, javlja Anadolija.

Pregovori o izboru novog visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu se nastavljaju, a do 14. jula tu dužnost obavljaće vršilac dužnosti Louis Crishok.

Sastanak u SarajevuKallas se sastala sa Krišto, potrebno je još "nekoliko koraka kako bi otpočeli pregovore"

Prema njenim riječima, uspjeh Ureda visokog predstavnika mjerit će se danom kada on više neće biti potreban, ali da do tada ostaje važan stub stabilnosti.
- Najbrži način da se okonča međunarodni nadzor jeste napredak prema Evropskoj uniji, poručila je Kallas.

Naglasila je također da evropski put predstavlja faktor koji ujedinjuje, te da je najbolji način za postepeno ukidanje međunarodnog nadzora ograničavanje mandata visokog predstavnika, kako vremenski, tako i na pitanja koja su direktno povezana s evropskim integracijama.
Dodala je da je predloženo više kvalitetnih kandidata te da Evropska unija radi "na pronalasku osobe koja će biti prihvatljiva svima".

Govoreći o evropskim integracijama, Kallas je istakla da je budućnost Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji te da podrška članstvu u EU u zemlji i dalje premašuje 70 posto, zbog čega evropski put predstavlja cilj koji ujedinjuje građane.

Ukazala je da nedavni događaji potvrđuju kako vrata Evropske unije ostaju otvorena za nove članice.
- Bosna i Hercegovina ne može sebi priuštiti da zaostane. Kontinuirano provođenje reformi predstavlja najbrži i najefikasniji način za napredak u procesu pristupanja, naglasila je.

Dodala je kako trenutni prozor prilike možda neće ostati otvoren zauvijek te da članstvo u Evropskoj uniji predstavlja i najsnažniju garanciju protiv političke nestabilnosti i stranog uplitanja.

Ocijenila je da političke podjele usporavaju reforme te podsjetila da je Bosna i Hercegovina već izgubila 108 miliona eura sredstava Evropske unije, novca koji bi, kako je rekla, direktno koristio građanima.
Upozorila je da bi, bez provođenja reformske agende i usvajanja Plana rasta, "Bosna i Hercegovina mogla izgubiti dodatnih 370 miliona eura evropskih sredstava".