Virus Zapadnog Nila ponovo preti Balkanu.
Ova bolest je 19. avgusta odnela četvrti život u Severnoj Makedoniji od maja, dok je u Srbiji zabeleženo šest slučajeva zaražavanja.
Po dva slučајa su u Srbiji od 1. juna rеgistrоvаna nа tеritоriјi grаdа Bеоgrаdа, Јužnоbаnаtsкоg окrugа i Srеdnjоbаnаtsкоg окrugа, saopšteno je iz Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Mеđu оbоlеlimа su četvorica mušкaraca i dvе žеne, a prоsеčnа stаrоst оbоlеlih је 64 gоdinе, piše na sajtu Batuta.
U većem riziku od ovog virusa, koji prenose komarci, su stariji od 80 godina i oni iznad 50 godina sa slabijim imuno sistemom, izjavila je doktorka Dragana Plavša iz Batuta za Radio-televiziju Srbije (RTS), iako i mlađi mogu da budu zaraženi ovim virusom.
Ovogodišnja situacija nije alarmanta, a 2013. i 2018. su po pitanju groznice Zapadnog Nila bile epidemijske godine, istakla je Plavša.
Većina onih koje ujede zaraženi komarac nemaju nikakve simptome, dodala je i apelovala na sve da primenjuju mere zaštite.
Apelovala je da ne bude panike i da se lekari javi svako ko, posle ujeda komraca, oseti glavobolju, malaksalost, bol i ukočenost u vratu.
End of Najčitanije
Situacija je složenija u Severnoj Makedoniji, gde je potvrđeno najmanje 35 slučajeva zaraze, a hospitalizovano 24 ljudi, od čega je nekoliko na respiratorima.
Sašo Klekovski, ministar zdravlja Severne Makedonije, apelovao je na stanovnike da prijave nadležnima ako primete uginule ptice i da ih nikako ne dodiruju.
Posebno se to odnosi na gavranove, za koje kaže da najčešće prenose virus.
Virus Zapadnog Nila širi se ujedom zaraženog komarca.
Glavni prenosilac je Culex pipiens, vrsta odomaćena i u Srbiji.
Komarac se može zaraziti nakon što ujede zaraženu pticu.
Različite vrste ptica su glavni rezervoar zaraze, dok je čovek slučajni i takozvani slepi domaćin, te se infekcija sa njega dalje ne prenosi.
Simptomi bolesti javljaju se do dve nedelje nakon uboda zaraženog komarca.
Sezona virusa Zapadnog Nila u Srbiji uobičajeno traje od juna do novembra, kažu iz 'Batuta'.
Pogledajte video: Šta treba da znate o groznici Zapadnog Nila
Većina ljudi zaraženih virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome i znake bolesti.
Kod manjeg procenta zaraženih ljudi, približno kod petine, simptomi podsećaju na oboljenje slično gripu, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom.
Međutim, kod pojedinih zaraženih - manje od jednog procenta - javlja se ozbiljnija klinička slika i ti pacijenti moraju na bolničko lečenje.
Simptomi težih oblika bolesti su glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza.
Posle preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su - umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.
Simptomi virusa uglavnom prolaze u roku od nekoliko dana, ali postoje slučajevi kada mogu da potraju i nekoliko nedelja.
End of content
Virus Zapadnog Nila prvi put je identifikovan u afričkoj državi Ugandi 1937. godine.
U skorije vreme, epidemije su izbijale i u severnoj Americi, Africi, Aziji i istočnoj Evropi.
Groznica Zapadnog Nila prisutna je na pojedinim područjima Evrope još od šezdesetih godina prošlog veka.
Sporadični slučajevi i manje epidemije među ljudima registrovani su u nekoliko zemalja istočne i južne Evrope tokom poslednjih 15 godina.
Pogledajte video: Zašto komarci uvek biraju baš mene
U Srbiji postoje ptice selice koje iz Afrike prenose virus, značajne vodene površine, domaći komarci, kao i stanovništvo koje nije steklo otpornost na taj virus, a te četiri stvari su dovoljne za širenje infekcije, izjavio je infektolog Dragan Delić ranije za BBC na srpskom.
Institut za javno zdravlje Srbije uvrstio je ovaj virus među pet koji predstavljaju pretnju po zdravlje stanovništva usled promene klime.
Blage zime i kišovita, topla leta, idealni su uslovi za razmnožavanje komaraca.
Nema specifične zaštite protiv groznice Zapadnog Nila, osim da se ljudi čuvaju od ujeda - odećom ili sprejevima protiv komaraca.
Naučnici su 2002. godine počeli da razvijaju vakcinu protiv ovog virusa, a 2015. u Velikoj Britaniji počela su prva ispitivanja vakcine na zaraženim osobama.
Profesor Kris Kurtis sa medicinske entomologije na Londonskoj školi za higijenu kaže da ljudi ne bi trebalo da brinu zbog virusa, ali da je svakako dobro da ga budu svesni.
„U periodu od nekoliko desetina godina, dovoljno ljudi će imati ovaj virus i oporaviti se da postanu imuni na njega", rekao je ranije Entoni Fauči iz Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti SAD za BBC.
Fauči, koji je bio vodeći američki stručnjak tokom pandemije korona virusa, pre nekoliko godina je kratko bio u bolnici upravo zbog infekcije Zapadnog Nila, ali sa blažim simptomima nalik gripu, i brzo se oporavio.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk