Autor fotografije, Fonet
Ni posle tri dana žustre rasprave u skupštini, Srbija nije bliža vanrednim parlamentarnim izborima.
Vlada koju od aprila 2025. predvodi lekar i univerzitetski profesor Đura Macut dobila je podršku vladajuće koalicije, koji predvodi Srpska napredna stranka (SNS), da nastavi rad.
Od 176 poslanika prisutnih u sali, 135 je bilo protiv predloga opozicije, 40 je bilo za nepoverenje vladi, a jedan je bio uzdržan.
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici danima najavljuju mogućnost vanrednih izbora, a on je pominjao kraj jeseni kao mogući rok za glasanje, od toga za sada nema ništa.
Od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, u Srbiji su organizovani najmasovniji antivladini protesti, a studenti su potom zatražili od Vučića da raspiše vanredne izbore, što je on odbio.
Odluka SNS da sada podrži inicijativu opozicije da se raspravlja o poverenju vladi bila je nagoveštaj uvoda u izbore.
Istu inicijativu opozicije, vladajuća koalicija je ranije ove godine u dva navrata odbijala.
Uoči sednice Skupštine Srbije, iz SNS su rekli da su sada podržali zahtev opozicije jer „žele da predstave sve rezultate" u minulih godinu dana, dok iz opozicije optužuju vlast da je „uzurpirala i zarobila Srbiju".
End of Najčitanije
Autor fotografije, REUTERS/Djordje Kojadinovic
Opozicioni političar Miroslav Aleksić obeležio je ovu skupštinsku sednicu jer je prvog dana rasprave 27. jula održao maratonski govor u kojem je optužio Vučića da se „igra sa državom".
„Te kaže izbori će biti u novembru, možda u decembru... Nisam siguran ni da on zna kad će biti izbori... ", rekao je Aleksić, lider opozicionog Narodnog pokreta Srbije.
„Ako ste toliko jaki, sigurni u sebe, imate podršku građana, šta je bio problem da svima nama 'blokaderima, teroristima', kako sve nas nazivate, raspišete izbore prošle godine.
„Uplašili ste se i plašite se da ćete izgubiti fotelje sa kojima ste srasli jer ste uzurpirali, zarobili državu Srbiju", rekao je Aleksić.
Autor fotografije, Fonet
Autor fotografije, Fonet
Trodnevna rasprava samo je potvrdila dubok jaz dva politička pola.
Malobrojnija opozicija tražila je odgovore od Macuta i ministara na razna pitanja, kritikovala je vlast za potpunu uzurpaciju države, za nesposobnost, za nameštanje tenders za najveće projekte, za, kažu, umožavanje lekarske profesije i zdravstva, za razne afere.
Korupcija je najveći problem ovog društva, a Srbija je najgora od zemalja u regionu i jedna od najgorih u Evropi, rekao je opozicioni poslanik Miroslav Aleksić u završnom izlaganju pre glasanja.
Macutu je zamerio da se ne pita ništa i da je dozvolio da bude marioneta, čime je, kaže Aleksić, unizio sopstveni ugled i zvanje.
Ministri i poslanici vladajuće koalicije odbacili su sve kritike opozicije.
Ovoj vladi neće suditi naslovne strane štampe, objave na društvenim mrežama i dnevno-politička prepucavanja, već dela, rekao je Macut na kraju rasprave.
U prethodnim mesecima, vlada je nastavila da čuva privrednu stabilnost zemlje, da privlači investicije, da gradi puteve i pruge, da ulaže u bolnice, u škole, nauku i visoko obrazovanje, tvrdi on.
Rekao je i da će se zalagati za „nastavak dijaloga", mada u duboko podeljenoj Srbiji nikakvog dijaloga suprostavljenih strana nema.
Pogledajte video: Optužbe, maratonski govor i neobičan zvuk u skupštini
Autor fotografije, Skupština Srbije/YouTube/screenshoot
Prvi dan rasprave obeležio je i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je sa telefona pustio zvuk za koji kaže da je 'pravi zvučni top', odgovarajući na kritike opozicionih poslanika.
Na jednom od najvećih antivladinih protesta 15. marta 2025. godine u Beogradu začuo se prodoran i jak zvuk koji je izazvao paniku među demonstrantima.
Do danas nije utvrđeno šta je primoralo hiljade ljudi u panični beg te oći u Beogradu.
Kako je BBC novinarka, koja je izveštavala sa skupa, doživela taj trenutak pročitajte u posebnom tekstu.
End of content
Miroslav Aleksić je puna četiri sata govorio u skupštini, obrazlažući predlog opozicije za izglasavanje nepoverenja vladi.
Počeo je da govori nešto posle 10 sati, a završio je oko 14 sati.
Aleksić je iskoristio pravo da govori neograničeno vreme, a za četiri sata je optužio vlast da je uništila zemlju u svim oblastima od školstva i zdravstva, preko poljoprivrede i institucija.
Nabrajao je i, kako je rekao, razne afere i kontroverzne izjave zvaničnika SNS i ministara.
Pre deset godina, Aleksandar Vučić je kao mandatar za sastav nove vlade punih šest sati izlagao program.
U aprilu 2025. godine, američki senator Kori Buker iz Demokratske stranke oborio je rekord za najduži govor održan u gornjem domu Kongresa svih vremena.
Maratonsko obraćanje senatora bio je simbolični protest protiv predsednika Donalda Trampa.
Govor je trajao 25 sati i četiri minuta.
Pre Bukera, teksaški senator Ted Kruz, republikanac, 2013. godine je govorio 21 sat.
Ali tada je to bio takozvani 'filibuster', odnosno pokušaj odlaganja usvajanja zakon u vreme administracije bivšeg predsednika Baraka Obame, iz redova Demokratske stranke.
Nekadašnji kubanski lider Fidel Kastro je 1960. godine govorio je rekordnih četiri i po sata pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.
Autor fotografije, REUTERS/Djordje Kojadinovic
Vučić je 20. jula rekao da će verovatno prvo Vlada Srbije podneti ostavku, posle čega će on raspisati izbore, a dve nedelje posle toga i on će napustiti funkciju.
„Tog trenutka kada dobijem obaveštenje vlade i skupštine, ja raspisujem izbore za narodne poslanike.
„Još neko kratko vreme, nekoliko dana, ili dve nedelje maksimalno, ostaću predsednik republike jer imam mnogo važnih poslova da obavim koji se tiču države Srbije, te neću učestvovati u kampanji", rekao je.
Dan pre sednice skupštine, Vučić je u intervjuu TV Prva rekao da će vanredni parlamentarni izbori biti u novembru ili u decembru, a mesec dana kasnije - najranije u decembru, najkasnije u februaru 2027, i predsednički izbori.
Otkako je SNS, koju je osnovao Vučić posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, došla na vlast 2012. godine, održano je pet izbora.
Od tada su pobeđivali na svim izborima, ali predstojeći - ako i kada budu raspisani - biće najteži test za naprednjake.
Od tragedije u Novom Sadu i pada nadstrešnice železničke stanice kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena, organizovani su masovni antivladini protesti, na kojima je vlast optuživana za korupciju koja je, smatraju, doprinela velikoj nesreći.
Omasovljenju protesta doprinelo je angažovanje studenata fakulteta širom Srbije, koji su u međuvremenu postali i politička snaga, učestvujući na lokalnim izborima u nekoliko gradova i opština u zemlji.
Pogledajte video: Masovni studentski protesti i Rus koji je proteran iz Srbije
Antivladini protesti bili su obeleženi incidentima, neretko nasiljem, policijskom brutalnošću prema demonstrantima i duboko su podelili društvo.
Protiv nekih ljudi i organizacija pokretani su i krivični postupci zbog učešća u demonstracijama, a neki su, poput takozvane 'Novosadske šestorke' napustili zemlju u strahu od odmazde vlasti koja ih je optužila za „rušenje ustavnog poretka".
Opozicija, studenti i civilni sektor neprekidno optužuju vlast za korupciju, razne privredne afere, nerešavanje najtežih zločina, spregu sa kriminalnim organizacijama.
Sve to vlast kategorički odbija, uzvraćajući, bez pružanja dokaza, da su protesti organizovani i finansirani iz inostranstva i da ih kontrolišu strane službe.
Vučić je tvrdio da je reč o „pokušaju obojene revolucije" koju je on „pobedio".
Jedan od najupečatljivijih trenutaka antivladinih protesta zabeležen je 15. marta 2025. u Beogradu, kada je masovni skup prekinuo čudan, jak zvuk, za koji Vučićevi protivnici tvrde da je bio „zvučni top", što je on više puta negirao.
Od 14 parlamentarnih izbora u modernoj istoriji Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) redovno se glasalo samo četiri puta - 1990, 1997, 2012. i 2020. godine.
Vanredno u čak 10 navrata, a uskoro će možda i 11.
Od 2012. i dolaska SNS-a na vlast, glasalo se pet puta.
Samo jednom su bili redovni izbori, uprkos „stabilnoj većini, izostanku institucionalne krize ili krize legitimiteta", izjavio je ranije Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), za BBC na srpskom.
„Izbori se poslednjih godina koriste kao taktika ostajanja na vlasti, raspisuju se samo kada se vrlo dobro može očekivati njihov ishod", rekao je tada Nedeljkov.
SNS je svaki put ubedljivo pobedio.
Prvi put već 2014, samo dve godine po dolasku naprednjaka na vlast.
U obrazloženju Ivice Dačića, tadašnjeg premijera, današnjeg ministra unutrašnjih poslova (MUP), navedeno je da „dalje ostvarivanje započetih ciljeva i reformi iziskuje najvišu političku podršku građana Srbije".
Vučić, do tada ministar odbrane i „prvi potpredsednik vlade“, koji je u međuvremenu stekao veliku popularnost, postao je premijer.
On je već 2016. tražio novi izlazak na birališta.
„Za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna je nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe", pisalo je u Vučićevom obrazloženju.
Ipak, Vučić se već 2017. kandiduje za predsednika i pobeđuje glavnog konkurenta Sašu Jankovića, bivšeg zaštitnika građana.
Usledili su redovni parlamentarni izbori 2020. godine, koje je bojkotovao veliki broj opozicionih stranaka i kada SNS osvaja najveći procenat glasova u istoriji - 63 odsto.
Vanredno se potom glasalo 2022, zajedno sa predsedničkim, kada Vučič pobeđuje u trci protiv opozicionog kandidata Zdravka Ponoša.
Vučić je dobio više od dva miliona glasova - 60 odsto.
Nov odlazak na birališta usledio je godinu dana kasnije, posle talasa protesta zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" u centru Beograda i prigradskim selima.
Iako SNS i tada ubedljivo slavi (48 odsto glasova), opoziciona koalicija 'Srbija protiv nasilja', čiji su nosioci bili Marinika Tepić i Miroslav Aleksić, ostvarila je najbolji rezultat od dolaska naprednjaka na vlast - 24 odsto glasova.
„Sve te vanredne izbore inicirala je vlast, iako za njih nije bilo političke potrebe - uvek je imala stabilnu parlamentarnu većinu", izjavio je ranije Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
Kao njihov prvi cilj naglasio je „korišćenje trenutaka popularnosti naprednjaka", a drugi „satiranje razjedinjene, slabe i satanizovane opozicije“, koja je „u stalnim izbornim trkama ostajala kratkog daha“.
Istovremeno su, kaže, stalni porazi „psihološki demotivisali opoziciono nastrojeno biračko telo“.
Autor fotografije, Fonet
Od dolaska SNS na vlast do danas, petoro ljudi je vodilo vladu.
Lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić, nekadašnji koalicioni partner demokrata, podržao je i novu vlast naprednjaka 2012.
Dačić je vodio vladu od jula 2012. do aprila 2014.
Potom je Aleksandar Vučić bio premijer - od 27. aprila do 31. maja 2017.
Na čelo vlade potom dolazi Ana Brnabić, prva žena u političkoj istoriji Srbije i prva otvoreno LGBT+ osoba.
Brnabić je vodila vladu ukupno sedam godina - od 2017. do 2024.
Vladu potom preuzima Miloš Vučević, bivši gradonačelnik Novog Sada i lider SNS.
U vreme Vučevićevog mandata dogodila se tragedija u Novom Sadu, a pod pritiskom je podneo ostavku početkom 2025. godine, nekoliko meseci posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici, u drugom najvećem gradu Srbije.
Vučević je ostavku podneo posle napada na studente u Novom Sadu tokom noći 28. januara 2025.
Od aprila 2025, vladu predvodi Đuro Macut, medicinski stručnjak i profesor, kao nestranačka ličnost, mada se on pridružio Vučićevom 'Pokretu za narod i državu' koji, uprkos njegovim najavama, nikada nije zaživeo.
End of content
Autor fotografije, Andrej Cukić/EPA
Samo dvojica su u poslednjih 14 godina obavljali funkciju predsednika koji prema Ustavu nema prevelika ovlašćenja, mada je Aleksandar Vučić često kritikovan da izlazi iz okvira nadležnosti šefa države.
Posle pobede nad Borisom Tadićem na izborima 2012, predsednik Srbije postao je Tomislav Nikolić koji je zajedno sa Vučićem prethodno napustio SRS Vojislava Šešelja i osnovao Srpsku naprednu stranku.
Nikolić je bio predsednik države pet godina, do maja 2017, kada ga je nasledio Vučić.
Grafike: Teodora Ćurčić
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk