Autor fotografije, REUTERS/Uroš Arsić
Tekst je ažuriran podacima posle ponovljenog glasanja na 53 biračka mesta 1. novembra.
Studentska lista odnela je veliku pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji, osvojivši više od polovine glasova izašlih, što znači da je posle 14 godina završena neprikosnovena vladavina Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS).
Lista nastala iz masovnih studentskih protesta izazvanih novosadskom tragedijom pre dve godine osvojila je 53,01 odsto glasova (2.354.417), podaci su glavnog izbornog organa sa svih biračkih mesta.
Koalicija oko do sada vladajuće stranke „Ujedinjena Srbija" osvojila je 38,98 odsto glasova (1.731.323), prema podacima Republičke izborne komisije (RIK).
Studentska lista dobila je oko 600.000 glasova više od Vučićeve koalicije.
Od ukupno 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, Studentska lista imaće apsolutnu većinu, odnosno 140 mandata, a koalicija oko SNS 103, prema podacima posmatračke organizacije Crte.
Posle ponovljenog glasanja na 53 biračkih mesta širom zemlje 1. novembra, jedina izmena u odnosu na pre nedelju dana je da će u skupštinu ući i lista koju je predvodio Usame Zukorlić.
Zukorlićeva stranka, koja je bila partner SNS-u (Zukorlić je bio ministar bez portfelja), imaće jedan mandat, što znači da će sve tri liste iz Sandžaka biti u novom sazivu Skupštine Srbije, prema podacima posmatračke organizacije Crte.
End of Najčitanije
RIK sada ima rok od 96 sati da proglasi konačne rezultate izbora, a potom počinju da teku rokovi za konstituisanje novog saziva Skupštine Srbije.
Na osnovu izveštaja RIK-a o sprovedenim izborima, mandati poslanika se potvrđuju na prvoj sednici skupštine.
Sednicu saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva - u ovom slučaju Ana Brnabić - a sednica mora da bude održa najkasnije 30 dana od dana proglašenja rezultata izbora.
Potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine poslanika konstituisan je nov saziv skupštine, čime prestaje mandat prethodnog saziva parlamenta.
Rok za formiranje nove Vlade Srbije je 90 dana od formiranja skupštine.
Autor fotografije, BBC/Irfan Ličina
Crta je objavila da su njeni posmatrači na ponovljenom glasanju 1. novembra zabeležili neke nepravilnosti, poput kupovine glasova u korist Zukorlićeve stranke na biračkom mestu u Aleksincu, grada u jugoistočnoj Srbiji, u čijem širem području živi oko 43.000 ljudi.
Prema popisu iz 2022. godine, u Aleksincu u ogromnoj većini žive Srbi, a samo osam ljudi su se izjasnili kao Bošnjaci.
Zukorlićeva stranka je u Aleksincu ukupno dobila 71 glas, lista 'Rasim Ljajić - Ljudski' 22 glasa, a lista Sandžačka demokratska akcija (SDA) Sulejmanja Ugljanina samo jedan glas, podaci su Republičke izborne komisije od 2. novembra.
Na biračkom mestu broj 74 u Aleksincu, na kojem je ponovljeno glasanje, Zukorlićeva stranka 25. oktobra nije dobila nijedan glas, pokazuje zapisnik.
Ni SDA Sandžaka nije dobila nijedan glas, dok je samo jedan glasač zaokružio listu Rasim Ljajić - Ljudski.
Na ponovljenom glasanju 1. novembra, Zukorlićeva stranka je na tom biračkom mestu dobila 53 glasa, a ostale dve liste Bošnjaka nijedan.
Osim Zukorlićeve stranke, na ponovljenim izborima, glasove su dobili još samo lista oko SNS-a (109), Studentska lista (61) i Socijalistička partija Srbije jedan glas, pokazuje zapisnik sa biračkog mesta u Aleksincu.
Aleksinac je udaljen 220 kilometara od Novog Pazara, grada u kojem je sedište Zukorlićeve stranke, a nije poznato da je Zukorlić bilo kada u predizbornoj kampanji posetio Aleksinac.
Na sajtu stranke 29. oktobra je objavljen poziv biračima da 1. novembra glasaju na ponovljenim izborima na biračkom mestu 81, u naselju Ukras, da glasaju za SSP.
Na ponovljenom glasanju na biračkom mestu broj 81 u Novom Pazaru, najviše glasova osvojila je lista Rasim Ljajić - Ljudski - 214, SDA Sandžaka četiri manje, dok je Zukorlićeva Stranka pravde i pomirenja (SPP) dobila 176 glasova.
Na još nekim mestima, poput Loznice i Pirota, Zukorlićeva stranka je na ponovljenim izborima dobila glasove (26 i 17), iako 25. oktobra nije imala nijedan.
Šta su rekli iz Zukorlićeve stranke za BBC na srpskom o ovim slučajevima pročitajte u posebnom tekstu - OVDE.
Obeležje prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji bila je i velika izlaznost - skoro 70 odsto, što je rekordno u poslednjih 20 godina.
Pravo glasa imalo je oko 6,4 miliona ljudi, a izašlo je 4.444.310.
Trećina glasača, odnosno 31 odsto nije glasalo.
Bilo je tek 1,27 odsto nevažećih glasova.
Od 18 učesnika izbora, osim Studentske liste i koalicije oko SNS-a, u parlament je ušlo još pet manjinskih lista.
To su:
Podsetite se rezultata parlamentarnih izbora u Srbiji 2023. godine - OVDE.
Socijalistička partija Srbije (SPS), koja je od 1990-ih, uz kraće prekide, stalno bila u vlasti, prvi put neće biti u parlamentu, osvojivši tek 94.776 glasova, odnosno 2,13 odsto.
To je najlošiji rezultat stranke od njenog osnivanja.
U skupštini neće biti dosadašnje opozicione parlamentarne stranke - Nove Demokratske stranke Srbije (DSS), čiji je lider Miloš Jovanović ponudio ostavku posle neuspeha.
Koalicija koju je predvodio Jovanovića osvojila 39.503 glasa, odnosno 0,89 odsto, što je nula mandata.
U novi saziv republičke skupštine neće ući ni opoziciona koalicija „Evropska Srbija" koja je u kampanji zagovarala jasan put zemlje u Evropsku uniju i uvođenje sankcija Rusiji, prema procenama izbornih rezultata posmatračke organizacije CRTA-e.
Koaliciju, koju su činile do sada parlamentarne Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, stranka Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša, bivšeg vojnog komandanta Srbije, i pokret Solidarnost Gorana Ješića, osvojila je 12.570 glasova, odnosno 0,28 odsto.
Ostale stranke/liste:
Cela Srbija je zastala 25. oktobra oko 21.30 sat kada se Aleksandar Vučić pojavio za govornicom u izbornom štabu SNS-a u Novom Beogradu.
„Nemamo još kompletne rezultate, ali jasno je da smo izgubili ove izbore“, rekao je Vučić, čestitajući protivnicima na pobedi.
Minut, dva kasnije, u gradovima i mestima širom Srbije nastalo je veliko slavlje pristalica Studentske liste.
Pobednicima izbora čestitali su Vašington, Moskva, Kijev i Brisel.
Studentski pokret je formiran pre manje od dve godine kao odgovor na tragedijuna železničkoj stanici za koju se krivi korupcija i nemar.
Od 2012, otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast, Vučić je bio predsednik vlade i predsednik države u dva mandata i sada je prevodio listu naprednjaka sa ciljem da se vrati na premijersko mesto posle osam godina.
Raspisao je vanredne izbore posle skoro dve godine protesta izazvanih urušavanjem nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi, a još jedna žena teško povređena.
Poseban tekst o poginulima na Železničkoj stanici u Novom Sadu pročitajte OVDE.
Do kraja godine, Srbiju očekuju i predsednički izbori.
Vučić je 27. septembra podneo ostavku na mesto predsednika, čime je sebi skratio mandat.
Prema zakonu i rokovima, predsednički izbori najkasnije treba da budu održani 27. decembra.
Grafike: Teodora Ćurčić
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk