Autor fotografije, Reuters/Marko Đurica
Samo u avgustu 2026, požari širom Balkana progutali su više od 45.000 hektara šume i zemljišta, podaci su do kojih je BBC na srpskom došao pregledom podataka iz baze Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS).
Na osnovu istog izvora, utvrdili smo da je samo u Srbiji do sada uništeno oko 12,6 hiljada hektara, što je površina slična Nacionalnom parku Kopaonik.
Najviše je izgorelo na području Deliblatske peščare, na oko 70 kilometara severno od Beograda, gde više od dve nedelje traje borba sa vatrom.
Požar je počeo 21. jula, ali je lokalizovan i gašen sve do 5. avgusta kada je vatra izmakla kontroli, kažu nadležni.
Deliblatska peščara, poznata i kao 'Evropska Sahara', najveća je peščana površina u Evropi i dom za mnoge životinje i više od 900 vrsta biljaka, od kojih su mnoge retke i endemske.
Ovo je jedan od oko 60 požara u Srbiji tokom leta 2026, pokazuju podaci iz baze EFFIS-a.
Može ih biti i više, pošto satelit prati samo požare veće od oko 30 hektara.
Požar u Deliblatskoj peščari je najveći u Srbiji ovog leta, ali su u kategoriji većih i na planini Stolovi kod Kraljeva, i u Kladovu, na istoku Srbije.
End of Najčitanije
Od početka juna do 19. avgusta, u Srbiji je izgorela površina od oko 12,6 hiljada hektara, prema podacima iz EFFIS-ove baze.
Gotovo sva ova površina je izgorela u avgustu, kada se rasplamsao požar u Deliblatskoj peščari.
Od ukupno 35.000 hektara na koliko se prostire ovaj prirodni rezervat, do sada je izgorelo više od 3.500, prema ranijim podacima Nacionalnog monitoringa šuma Srbije, na koju se pozvao Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo u Javnom preduzeću Vojvodinašumama, koje upravlja ovim područjem.
Međutim, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom, rekao je da je sada zahvaćena veća površina.
Čekamo novu procenu, dodao je.
„Ekološka šteta je velika, i uništena su određena staništa, kao i zaštićene i retke vrste biljaka i insekata, rekao je Marinković.
„Krupnijji sisari su se povukli. U rezervatu je matični fond od 800 jedinki jelena, 250 divljih svinja i 300 jedinki srneće divljači", naveo je Marinković u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Kaže i da su preduzete mere da se životinje zaštite od požara.
Sa požarima se bore i druge države na Balkanu.
Omiš, poznati turistički grad na ušću reke Cetine u Jadransko more, polako se oporavlja od požara koji se opisuje kao jedan od najtežih u istoriji Hrvatske.
U velikom požaru koji se velikom brzinom rasplamsao tokom noći između 13. i 14. avgusta poginula je državljanka Bosne i Hercegovine, a povređeno je više od 40 ljudi.
U ovom mestu 40-ak kilometara južno od Splita izgorelo je oko 1.300 hektara zemljišta, podaci su iz EFFIS-ove baze.
Zbog požara na području Zadra, još jednog hrvatskog grada na obali Jadranskog mora, uhapšeno je četvoro ljudi zbog sumnje da su ga namerno izazvali.
Do 19. avgusta, najviše požara zabeleženo je u Rumuniji - 54.
Međutim, šteta je, prema satelitskim podacima, najveća bila u Srbiji.
Skoro 11.000 hektara izgorelo je u Bosni i Hercegovini.
Veliki šumski požar na planini Risovac, uz granicu sa Hrvatskom, i dalje je aktivan.
Moguće je da je i u ovim državama izgorelo više zemljišta pošto manji požari ne ulaze u taj zbir.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk