Dunav i Rajna nikad plići, Srbiji i regionu preti energetska kriza

Autor fotografije, Inquam Photos/George Calin via REUTERS

Suša je nemilosrdna prema Dunavu, drugoj najvećoj evropskoj reci, kao i prema Rajni.

Prizori Dunava na pojedinim delovima toka, od Nemačke do Crnog mora, izgledaju zastrašujuće.

Kod Bezdana, na ulazu Dunava iz Hrvatske u Srbiju, 3. avgusta zabeležen je rekordan minimum od minus 163 centimetra.

Do sada je najniži zabeleženi nivo Dunava bio 1909. godine -143 centimetra.

Na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda prognozira se da će Dunav u petak, 7. avgusta pasti na čak -170 centimetara.

Najviši nivo Dunava u istoriji bio je oko 850 centimetara, što znači da je jedna od najvećih evropskih reka sada niža za čak devet metara.

Zbog sušnih perioda, reka je i dalje vrlo niska u većem delu sliva, posebno u Srbiji, u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Nizak vodostaj Dunava izaziva mnogo problema, hidrolozi najavljuju restrikcije vode u narednom periodu, ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba.

End of Najčitanije

Ugrožen je i rad jedine dve nuklearne elektrane u Mađarskoj i u Rumuniji jer nema dovoljno vode za hlađenje reaktora.

U Rumuniji pokušavaju da kontrolisanim eksplozijama preusmere tok Dunava na nuklearnoj elektrani Čenovode.

Autor fotografije, Getty Images

Vodostaj reke Rajne pao je na rekordno nizak nivo na nekoliko lokacija u Nemačkoj i Holandiji.

U Kelnu na zapadu Nemačke i Lobitu (mestu gde Rajna prelazi iz Nemačke u Holandiju) izmereni su vodostaji niži nego ikada ranije od kada se vodi evidencije.

Prema podacima opservatorija EU za praćenje suše, uslovi suše ostali su nepromenjeni i kritični u većem delu Evrope, dok su se sredinom jula pogoršali u centralno-zapadnim delovima kontinenta.

Očekuje se da će se novi toplotni talas nastaviti bar još nedelju dana, podižući temperature iznad 40 stepeni Celzijusa u mnogim zemljama centralne i južne Evrope.

Rajna - koja izvire u švajcarskim Alpima i uliva se u Severno more - jedan je od najprometnijih plovnih puteva u Evropi.

Pad vodostaja izazvao je zabrinutost zbog ekonomskih posledica koje bi proizašle iz neophodnog ograničavanja plovidbe i transporta robe.

Autor fotografije, REUTERS/Djordje Kojadinovic

Zbog dugotrajnog toplotnog talasa i niskog nivoa Dunava, letnja potrošnja struje u Srbiji dostigla je nivoe karakteristične za zimski period.

Usred velikog toplotnog talasa, srpski zvaničnici apeluju da se smanji potrošnja struje u narednih 10 dana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će ključna rafinerija u Pančevu možda morati privremeno da obustavi rad.

Zašto je rafinerija u Pančevu važna za Srbiju pročitajte u posebnom tekstu.

Posle sednice Štaba za vanredne situacije, predsednik Vlade Srbije Đuro Macut tvrdi da je situacija u vezi sa vodosnabdevanjem i strujom u Srbiji za sada „potpuno stabilno".

„Situacija nije naivna, ali nije ni zabrinjavajuća u toj meri.

„Stanovništvo u ovom trenutku neće trpeti, ali ostaje molba da se racionalno troše voda i struja jer vodostaj diktira proizvodnju struje u đerdapskim hidroelektranama", rekao je Macut novinarima.

I u Mađarskoj i Rumuniji ima velikih problema, gde se takođe apeluje na stanovništvo da štedi struju.

Pogledajte mapu vodostaja Dunava i drugih reka u Srbiji

Dotok vode u hidroelektrani Đerdap, najvažnije za proizvodnju struje u Srbiji, na istorijskom je minimumu.

Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) kažu da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2.

Posle 2025. godine, koja je od početka rada najveće hidroelektrane u Srbiji bila istorijski najlošija i po dotoku i po proizvodnji, u EPS-u trenutnu situaciju opisuju kao izuzetno hidrološki tešku.

Ipak, direktor u hidroelektrani Đerdap Davor Maljoković kaže za Radio Beograd da se struja proizvodi bez prekida i da „energetska stabilnost zemlje ni u jednom trenutku neće biti ugrožena".

Na raznim mestima sliva Dunava iz vode izranjaju ostaci ranije potonulih brodova i razno oružje, poput neeksplodiranih ručnih bombi, javila je Radio-televizija Vojvodine.

Tri broda su se nasukala kod Luke Bogojevo, a jedan kod Bezdana, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Njihove posade bezbedne, zbrinute i snabdevene osnovnim životnim namirnicama.

Autor fotografije, Reuters

Autor fotografije, REUTERS/Djordje Kojadinovic

Vodoprivredni sistem suočava se sa jednom od najtežih hidroloških situacija u poslednjih više od jednog veka, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, prenosi portal 021.

Tokom obilaska crpne stanice Bezdan na Dunavu, Glamočić je rekao da se Dunav spustio ispod nivoa za koji su postojeći kapaciteti crpne stanice prvobitno projektovani i da su neophodne hitne mere.

Ta crpna stanica, koja puni severni deo Bačke, prestala je da radi 29. jula, dok stanica Bogojevo, koja snabdeva južni deo ovog dela pokrajine, još zahvata vodu i ima rezervu od oko 20 centimetara, kažu iz Javnog preduzeća Vode Vojvodine.

Privremeno je prekinut rad i crpne stanice Grocka, u beogradskom prigradskom naselju.

Autor fotografije, REUTERS/Zorana Jevtić

Uzrok niskih vodostaja nije samo suša u Srbiji, već nedostatak padavina u gotovo čitavom slivu Dunava, kaže hidrolog Dejan Vladiković iz RHMZ.

„Izrazita suša traje od maja u južnoj Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Češkoj i posebno Mađarskoj.

„U Srbiji je južno od Save i Dunava bilo nešto više padavina, ali one nisu bile dovoljne da poprave stanje", objasnio je za Radio-televiziju Srbije.

Dodatni problem je što je od februara količina vode u snežnom pokrivaču bila ispod višegodišnjeg proseka, dodao je.

„U narednih 15 do 20 dana, pa i čitav avgust, ne očekuju se neke značajnije padavine, kako kod nas, tako ni u uzvodnim državama, tako da će biti vrlo ozbiljna situacija i negativno će uticati na rečni saobraćaj", dodaje hidrolog.

Vladiković je prethodno za N1 rekao da je širom Srbije vrlo nepovoljna hidrološka situacija i da bi već u avgustu moglo da bude restrikcija u vodosnabdevanju u pojedinim delovima zemlje.

Autor fotografije, REUTERS/Djordje Kojadinovic

Dunav je uobičajeno najniži u avgustu, što, prema upozorenju stručnjaka, znači da bi moglo da bude još većih problema.

„Naši klimatolozi, koji su upravo uradili izglede za naredna tri meseca, ne očekuju poboljšanje do sredine septembra.

„Temperatura će biti iznad prosečnih vrednosti, biće i deficit padavina tako da očekujem da ćemo, osim na Dunavu koji je sad već u vrlo lošoj situaciji, za nekih 10 dana na našim rekama, Zapadnoj, Južnoj i Velikoj Moravi, sa pritokama, polako ulaziti u takozvani biološki minimum", rekao je hidrolog Vladiković.

Pogledajte video o niskom vodostaju Dunava

Velikih problema ima i u slivu Dunava iznad i ispod Srbije.

U Mađarskoj strahuju od moguće energetske krize.

Poslednji aktivni reaktorski blokovi u nuklearnoj elektrani 'Pakš', južno od Budimpešte, biće isključeni zbog niskog vodostaja Dunava, koji elektrana koristi za hlađenje, rekao je Peter Mađar, premijer Mađarske.

Ta nuklearna elektrana iz sovjetskog doba proizvodi više od polovine struje u Mađarskoj.

Ovo će naglo povećati opterećenje mađarske elektroenergetske mreže i zahtevaće ograničenja potrošnje električne energije, rekao je Mađar.

„Pred nama je pet kritičnih dana“, citira Rojters reči mađarskog premijera.

U Rumuniji su pribegli dizanju u vazduh kanala kako bi preusmerili tok Dunava ka nuklearnoj elektrani, jedinoj u toj zemlji.

Ona proizvodi oko 20 odsto celokupne električne energije u Rumuniji, a hladi se teškom vodom u mestu Drobeta-Turnu Severin i običnom vodom iz kanala Dunav-Crno more.

Pogledajte nekoliko fotografija:

Autor fotografije, Inquam Photos/George Calin via REUTERS

Autor fotografije, Reuters

Autor fotografije, Csaba Krizsan/EPA/Shutterstock

Izuzetno nizak vodostaj ugrozio je plovidbu teretnih brodova.

„Dunavom trenutno plove brodovi sa svega 25 do 30 posto kapaciteta, što je za brodare katastrofa.

„Na ovako niskim vodostajima mogu da plove samohodni brodovi, dok potiskivači zbog gaza od dva metra ne mogu da prođu", kaže Branko Savić iz firme Yuagent Bezdan za Radio-televiziju Vojvodine.

Za teretna plovila podjednako su opasna i peščana i kamenita dna reke.

„Kod peščanog dna problem je pomeranje peska i pojava sprudova unutar plovnog puta i same promene plovnog puta.

„Ako je dno kameno nema toliko pomeranja, ali je opasnost mnogo veća, jer prilikom nasukavanja cepa se dno i buši brod", kaže Savić.

Vodostaj Dunava mogle bi da poprave značajnije kiše u Alpima, ali Savić ne očekuje da će se u narednih mesec dana situacija bitnije poboljšati.

Autor fotografije, REUTERS/Zorana Jevtic

Zbog niskog nivoa Dunava kod Novog Sada, voda je sada četvrte klase, što znači da je slabog ekološkog statusa zbog promene koncentracije rastvorenog kiseonika i visoke temperature vode, kažu iz lokalnog Gradskog zelenila.

Na popularnoj novosadskoj plaži Štrand i drugim mestima, kupanje u Dunavu je dozvoljeno, uz preporuku da se ljudi obavezno istuširaju kada izađu iz reke, prenosi Radio 021.

Autor fotografije, BBC/Milena Dragović

Autor fotografije, REUTERS/Antonio Bronic

Zbog povećane zagađenosti reke, iz Instituta za javno zdravlje Novog Sada preporučuju da se u toku ovog perioda izbegava konzumiranje rečnih riba.

„Ribe tokom života mogu da akumuliraju različite hemijske zagađujuće materije iz vode, sedimenta i lanca ishrane.

„Termička obrada može da smanji mikrobiološki rizik, ali ne uklanja hemijske zagađujuće materije i jedinjenja u tkivu ribe", upozoravaju iz Instituta, citira Radio 021.

Pogledajte video iz avgustva 2022. godine kada je vodostaj Dunava i Save u Beogradu takođe bio izuzetno nizak

Autor fotografije, REUTERS/Djordje Kojadinovic

U vrelim letnjim mesecima, Dunavu ne nedostaje samo kiše već i topljenja snega još od prethodne zime.

„Vode iz pritoka prehranjuju Dunav, pa tako imate poplave koje donose velike količine vode koje korito reke ne može da primi, te se voda izliva.

„Sada imate drugi ekstrem, kada ne protiče dovoljno količine vode u rečno korito i onda je ono delimično puno", rekla je ranije Dejana Đorđević, vanredna profesorka na katedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo na beogradskom Građevinskom fakultetu, za BBC na srpskom.

Kada nema dovoljno vode u rečnom koritu, brodovi moraju da smanje količinu tereta koju prenose, kako ne bi udarila u rečno dno, objašnjava ona.

Zbog toga se angažuju rečni bageri koji čine reku dubljom.

Pogledajte video: Profesor hemije koji je preplivao čitav tok Dunava

Autor fotografije, Csaba Krizsan/EPA/Shutterstock

Dunav je reka koja protiče kroz deset zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).

Na njenim obalama nalaze se četiri prestonice: Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.

Ukupna dužina Dunava je 2.857 kilometara, a kroz Srbiju reka se proteže na 587 kilometara.

Neke od najvećih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.

Dunav izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more.

Nastaje od dve manje reke - Breg i Brigah - što je čini drugom najdužom rekom u Evropi, posle Volge.

Pogledajte fotografije Dunava u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj

Autor fotografije, REUTERS/Zorana Jevtić

Autor fotografije, Inquam Photos/Ovidiu Micsik via REUTERS

Autor fotografije, REUTERS/Djordje Kojadinovic

Autor fotografije, BBC/Milena Dragović

Autor fotografije, REUTERS/Djordje Kojadinovic

Autor fotografije, BBC/Predrag Vujić

Autor fotografije, Inquam Photos/Ovidiu Micsik via REUTERS

Autor fotografije, ZOLTAN MATHE/EPA/Shutterstock

Autor fotografije, REUTERS/Antonio Bronic

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk