Američka 'rampa' za bakar i optužbe za prinudni rad u Ziđinu u Srbiji

Put bakra i proizvoda od tog metala iz kompanije Srbija Ziđin Koper D.O.O više neće voditi do Sjedinjenih Američkih Država zbog sumnje da su nastali kao posledica prinudnog rada, saopštili su iz američke Carinske i granične zaštite (CBP).

Prava radnika su povređena po šest osnova: zloupotreba ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad, piše u saopštenju.

Iz Ministarstva rada Srbije nisu odgovorili na pozive i mejlove BBC novinara sa pitanjima da li je pokrenut postupak inspekcijskog nadzora.

Odluka iz Vašingtona sada „ne predstavlja potpuno iznenađenje" za Elenu Jovičić Baranenko, ekonomistkinju i stručnjakinju za međunarodnu trgovinu.

„Sjedinjene Države već duže vreme koriste trgovinske i regulatorne mere kao instrument ekonomske politike, ne samo radi ostvarivanja trgovinskih ciljeva, već i šireg spektra strateških interesa", objašnjava naučna saradnica Instituta ekonomskih nauka (IEN) za BBC na srpskom.

Iz kineske kompanije kažu da su upoznati sa odlukom CBP-a, da se protive svim oblicima prinudnog rada, kao i da sprovode proveru i procenu 'relevatnih pitanja'.

„Kompanija ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, uključujući i propise Sjedinjenih Američkih Država, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada“, navodi se u saopštenju Ziđina poslatog BBC novinaru.

Ziđin Koper iz Bora rukovodi sa četiri rudnika bakra (Majdanpek, Veliki Krivelj, Novo Cerovo i Jama), rudnikom krečnjaka i topionicom bakra i zapošljava 6.192 radnika, navodi se na zvaničnom sajtu.

End of Najčitanije

Suspenzija je „veoma ozbiljan signal, jer se ovakve mere ne donose proizvoljno, već posle istrage i procene" da postoje osnove za sumnju na prinudni rad u lancu proizvodnje, kaže Mirjana Mitić iz nevladine organizacije Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA) za BBC.

Ova organizacija ima „posredna i neposredna saznanja" o zloupotrebama koje je naveo i američki CBP.

Saznanja se odnose na Ziđin, ali i kineske firme Linglong i Mint koje posluju u Srbiji, dodaje Mitić.

Odluka CBP-a rezultat je istrage koju je ta američka institucija sprovela analizirajući izjave radnika, fotografije, zabeleške sa terena na uzorku fokus grupa, skrinšotove tekstualnih prepiski, izveštaje nevladinih organizacija i medija, kao i akademskih istraživanja.

U decembru 2025. u Americi je zabranjen uvoz iz Linglonga, a razlog je i tada bila sumnja na prinudni rad.

Pogledajte video: Slučaj indijskih radnika u Zrenjaninu

Strani radnici u Srbiji, koji su posebno ranjiva grupa, najčešće su izloženi ugrožavanju prava, kaže Mirjana Mitić.

„Kada radnik nema pristup ličnim dokumentima, strahuje od gubitka posla, deportacije ili neisplate zarade, ima ograničeno kretanje i njegova mogućnost da izađe iz takve situacije ili zatraži pomoć značajno je smanjena.

„Zbog toga smatramo da ove navode treba shvatiti veoma ozbiljno i da je neophodno da nadležni organi u Srbiji sprovedu efikasnu i nepristrasnu istragu", dodaje u pisanom odgovoru.

U fabrici Linglong u Zrenjaninu, gradu u Banatu, više puta su prijavljivani slučajevi navodnog prinudnog rada zaposlenih iz Vijetnama, Indije i Bangladeša.

„Postojali su indikatori kao što su smeštaj, ishrana, sloboda udruživanja i kretanja", kaže Tara Rukeci Milivojević iz organizacije Zrenjaninski socijalni forum za BBC na srpskom.

„Verujem da je sve što smo videli u Linglongu preslikano u ovom slučaju", dodaje.

Organizacija ASTRA je i ranije podnosila prijave srpskim institucijama zbog navodne trgovine ljudima u Borskom okrugu.

U nekim slučajevima su donete osuđujuće presude protiv kineski državljana, ali pravosnažnih presuda za radnu eksploataciju nije bilo, kaže Mitić.

„Ostaje pitanje za nadležne organe zbog čega ne postoje slični rezultati i u slučajevima radne eksploatacije, uprkos značajnom porastu broja prijava i navoda koji na nju ukazuju.

„Prema našim saznanjima, u Srbiji se trenutno vodi jedan predmet koji se odnosi na radnu eksploataciju, a koji potiče iz 2020. i odnosi se na teritoriju Vojvodine", dodaje.

Autor fotografije, REUTERS/Marko Djurica

Američki uvoznici koji su dobili pošiljke od Ziđina će morati da ih vrate ili unište, a ukoliko to ne urade, imaće obavezu da dokažu da roba nije proizvedena prinudnim radom, saopštio je CBP.

Strane kompanije koje smanjuju troškove proizvodnje korišćenjem prinudnog rada predstavljaju „nepoštenu konkurenciju" američkim proizvođačima, rekla je Suzan Tomas, izvršna pomoćnica komesara CBP Kancelarije za trgovinu.

„Sprovođenjem zakona o sprečavanju prinudnog rada, CBP štiti ljudska prava i ekonomsku sigurnost naše zemlje", dodala je.

Ziđin je jedan od najvećih izvoznika iz Srbije i većina njene proizvodnje namenjena je Kini, ali nema podataka koliko se robe plasira u SAD.

Od tog faktora će najviše zavisiti uticaj restrikcija uvedenih u Vašingtonu, kaže Elena Jovičić Baranenko.

„Ukoliko je taj udeo relativno mali, ne treba očekivati značajniji direktan uticaj na trgovinski bilans Srbije.

„Znatno su važniji mogući indirektni efekti, odnosno pitanje da li će ova odluka uticati na poslovanje kompanije i njen položaj na drugim tržištima", zaključuje.

Odnos Ziđina prema zaposlenima se može i promeniti, makar u određenoj meri, što pokazuje i slučaj radnika Linglonga, smatra Tara Rukeci Milivojević.

„Vijetnamski radnici su napustili Srbiju sa ipak nekom nadoknadom, radnici iz Indije koji su se pobunili su dobili cele zarade, a najviše ohrabruje slučaj radnika iz Bangladeša iz februara 2026.

„Neki od njih su dobili celu zaradu pre napuštanja Srbije, a drugi, koji su ostali, dobili su direktne ugovore sa Linglongom, bez posredstva agencije, kao i bolji smeštaj umesto prljavih i neadekvatnih radničkih kontejnera", ukazuje.

Odluka američkog CBP-a ne bi trebalo da se posmatra kroz prizmu trgovinskih odnosa Srbije, SAD i Kine, kaže Mitić.

Treba ih gledati kao „upozorenje da zaštita radničkih prava i sprečavanje prinudnog rada moraju postati znatno veći prioritet", dodaje.

„Pre svega, ova odluka predstavlja snažan signal da međunarodno tržište sve više insistira na poštovanju ljudskih i radnih prava u lancima snabdevanja", zaključuje.

Početkom juna u Beogradu je osnova Sindikat migrantskih radnika.

Ciljevi ove organizacije su organizovanje, zaštita prava i unapređenje položaja stranih radnika koji rade u Srbiji, rekli su osnivačni na tribini u Beogradu održanoj povodom osnivanja.

„Želimo da sindikat zaista pomogne nama i prijateljima, ne želimo ništa posebno, samo normalan posao na osnovu kog možemo da živimo normalno", rekao je na tribini Abanub Mamduh iz Egipta.

Tokom 2025. u Srbiji je prijavljeno više od 100.000 stranih radnika, rekao je krajem maja Danijel Igrec, pomoćnik ministra za rad, za Radio-televiziju Srbije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk