Aleksa Balašević: Moj besmrtni otac mi je u Sarajevu ostavio nešto svetije od svega

Postoje ljudi koji iza sebe ostave pjesme. I postoje oni rijetki, poput Đorđa Balaševića, koji iza sebe ostave osjećaj doma, pa čak i tamo gdje nikada nisu živjeli. Takav je trag ostavio u Bosni i Hercegovini, a posebno u Sarajevu - gradu koji ga nije doživljavao kao gosta, nego kao nekog svog.

Njegove riječi su u najtežim godinama prelazile granice koje politika nije mogla. Dok su devedesete dijelile ljude, Balašević je uporno podsjećao da iznad svakog naroda postoji čovjek. Zato njegovi koncerti u Sarajevu nisu bili samo muzički događaji, nego emotivni susreti ljudi koji su u njegovim stihovima pronalazili utjehu, razumijevanje i ono izgubljeno ljudsko.

Danas, godinama nakon njegovog odlaska, čini se da dio te iste emocije prema Bosni nosi i njegov sin Aleksa Balašević. Ne kroz pjesmu i tamburaše, nego kroz film, kadar i priču. Dok priprema film “Nevernik”, smješten u Bosnu i Hercegovinu ratnih devedesetih, Aleksa ne pokušava hodati očevim stopama kao umjetnik iste profesije, nego kao čovjek iste potrebe, a to je da podsjeti kako su ljudskost, empatija i povezanost jače od podjela.

U razgovoru za Oslobodjenje.ba govori o Bosni kao mjestu posebne energije, o srednjobosanskim planinama koje želi pretvoriti u filmsku magiju i o filmu koji, kako kaže, ostavlja svojoj djeci i unucima kao trajni spomenik. Iz njegovih riječi jasno je da “Nevernik” nije samo filmski projekat, nego i lična potraga za onim što je njegov otac cijelog života pokušavao sačuvati među ljudima - bliskost.

Nijedna cifra me ne zanima

- Neka čudna energija koju sam osetio svaki put kada sam sa ocem bio u Bosni i Hercegovini. Ne mogu opisati konkretno... Samo mi je jedan dan sinula ideja kada sam gledao neke stare fotografije. Nakon prvog otkucaja na tastaturi sve je krenulo brzo i sve mi je bilo jasnije i jasnije šta želim. Da, ovaj film će biti spomenik mojoj deci i unucima, nešto po čemu će njihovog tatu pamtiti. Prvi film “Megdan” koji smo snimili je završio na dve od tri najprestižnije svetske filmske platforme (HBO i Amazon Prime), to mi je bilo wow za film prvenac! U ovom slučaju, producent Aleš Pavlin i ja sad smo u Kanu bili na sastanku za, također, jednu od najvećih filmskih platformi i veoma uspešno neke stvari dogovorili, ali verujte mi na reč… Nijedna cifra me ne zanima, ni koliko će publike biti, ni koliko prenosa prodato, ni koliko će film zaraditi. Samo me zanima taj momenat početka snimanja i onaj momenat kada sedam prvi put da pogledam šta smo “naslikali” kamerom na tim planinama, kazao je Balašević.

Istakao je da veći dio filma jeste vezan za Bosnu 1993. godine, ali naglašava da je radnja prije svega fiktivna.

- Inspirisana je stihom iz tatine pesme “Nevernik”, ma koliko god će film ličiti na realnu situaciju do jednog momenta. Ima u filmu rata, ali ima i ljubavi. Rat je u filmu prikazan kao što i jeste u osnovi, glavni event i sajam ljudske besmislenosti i ovozemaljske propasti. Film je o ujedinjenju. Ne ujedinjenju nekih naroda koji Boga nazivaju drugačije nego o ujedinjenju ljudi protiv nepoznatog. Ništa na ovom svetu ne može da ujedini ljude osim onoga što nije odavde i što nije čovek. Kao što su vremenske nepogode, bolesti i…, rekao je Balašević.

Na naše pitanje koliko je izazovno danas govoriti o ratnim temama, a izbjeći stereotipe i političke podjele, Balašević odgovara da to zavisi o tome ko i kako govori.

- Ponavljam, fiktivna je radnja, nažalost i fiktivna situacija u filmu koja im se dogodi u okolini sela kom nijedna sukobljena strana ne zna tačan naziv. Kad kažem zavisi ko govori, mislim i na ono pitanje: "Šta taj neko želi time da postigne i iz čije avlije kojoj avliji poruku da pošalje?". Ja dolazim iz ravnice, i po defaultu sam pesimista. Razgovarao sam sa ljudima u Bosni od Zvornika pa do Travnika, Rame, Mostara, Banje Luke, Orašja i Neuma svih starosnih doba i svih zanimanja, različitih temperamenata i profila. Da mi je samo jedan od tih skoro 40 ljudi slegao ramena i rekao: "Ma šta ti ovo treba", ja sasvim sigurno ne bih danas posle skoro dve godine priprema razgovarao sa vama o tome da sledeće leto snimamo jedan magičan film u Bosni i o Bosni. Uspeo sam, istakao je Balašević.

Prvima nam je rekao i ko će igrati u “Neverniku”.

- Ono što je sigurno jeste da igra Emir Hadžihafizbegović, on sam smatra da je njegova uloga norma da ovaj film postane i više od regionalnog. Iva Krajnc Bagola, slovenačka glumica, osvajačica nagrade u Berlinu. Naš Nenad Heraković, Ermin Sijamija… Voleo bih videti u filmu i Branka Đurića, Nusmira Muharemovića… Igraće neki od najslavnijih hrvatskih glumaca, još neke zvezde koje ne mogu da otkrivam, evropski glumci, belgijski, arapski, nemački… Najvažniji deo filma je da će se kompletna postprodukcija raditi u Ljubljani. Ko-producent je Mirza Begović, rekao je Balašević.

Slovenački Filmski Centar je podržao ovaj film, a radit će se pod rediteljskom palicom Slovenca Marka Naberšnika, dok će Balašević, zajedno sa Alešom Pavlinom, potpisivati produkciju.

Otkrio nam je i zašto je izabrao centralnu Bosnu kao mjesto snimanja “Nevernika”. Kaže da su tri ključna razloga.

- Glavni jeste što je upravo radnja vezana za taj predeo. Za mene Srednja Bosna nije samo sredina Bosne već je jedna od najvažnijih raskrsnica ili delti ovog kontinenta. Puno mi je prijatelja upravo iz Srednje Bosne, biće ovo i omaž svima njima. Drugi razlog jeste što kada sam sam sa Markom Naberšnikom hodao srednjobosanskim planinama tražeći lokacije negde tamo između Gornjeg Vakufa - Uskoplja i Novog Travnika, oboje smo rekli da ova božanstvena priroda čiji se planinski vetar čuje kao lira mora da bude deo nekog svetskog filma. Našeg. Često se našalim kada maštam pa kažem ono što je Peter Jackson za “Gospodar Prstenova” uradio od Novog Zelanda, to ću ja za “Nevernika” napraviti od Bosne. Treći razlog - od producenata do premijera Srednjobosanskog kantona, ministra kulture, predsednika opština i gradonačelnika svi se izuzetno razumeju u film i vide jednu svetlost u ovom projektu koji će ostati uklesan nadam se zauvek u tom delu sveta. Snimaće se u Kiseljaku, okolini Travnika, Gornjem Vakufu - Uskoplju, Jajcu, nešto možda malo na Bjelašnici, otkrio nam je Balašević.

Ekipi Oslobodjenja.ba je poručio da smo dobrodošli na set kada snimanje počne.

Žao mi je što moj sin nije upoznao dedu

- Uvek govorim da je set od zlata, a crveni tepih od srebra. Na setu se prisustvuje vajanju nečeg što možda postane istorija, a na crvenom tepihu se samo aplaudira ili kritikuje, istakao je Balašević.

Govorio je vrlo otvoreno i o svom ocu, ali i porodici, kao i djeci. Nedavno je postao otac dječaka kojem su odlučili dati ime Đorđe, po dedi.

- Bila je to velika želja i moje mame, sestara i moje žene. Moj otac je dobio ime po dedi, moj sin sad po dedi… Žao mi je što nije upoznao dedu na ovom svetu, ali sve više i više verujem da ga je isti taj deda od gore nama poslao. Kao i našu ćerku Veru, naš komad vasione, emotivno je odgovorio.

Naglasio je da ga je očinstvo promijenilo u svakom smislu. A onda je poručio:

- Sve otac može da vam ostavi, da ne razmišljate ni vi ni vaši unuci šta ćete raditi, od čega zimu prezimeti, ali ništa ne može da bude svetije od toga šta je meni moj besmrtni otac ostavio kada prođem Sarajevom i kada mi svaki treći prolaznik govori “Hvala ti” ili “Ostani”. Očinstvo me je promenilo kao producenta jer želim uraditi nešto po čemu će me moja deca i unuci pamtiti. A to će biti ovaj film u Bosni! Ma makar na silu! Mada može i bez nje…

Osjeća, priznaje, odgovornost zbog ostavštine koju je neprežaljeni Đorđe Balašević ostavio. I pri tome ne mislimo na materijalnu. Osjeća, kaže, dodatnu odgovornost da šalje slične poruke pomirenja i ljudskosti, i to ne samo kroz filmove.

- Tu odgovornost osećam i dok nekog na parkingu propuštam i ustupam mu mesto, zaključio je Balašević za Oslobodjenje.ba.